Kako biste sebe opisali?
Anđela Trajković: Zovem se Anđela Trajković, imam 28 godina i iz Beograda sam. Sa dijabetesom tip 1 živim od oktobra 2003.godine. Bavim se folklorom već 23 godine, igram u Umetničkom Centru “TALIJA”, gde sam učitelj igranja a od pre nekoliko godina angažovana sam na održavanju i čuvanju narodne nošnje našeg ansambla. Govorim tri svetska jezika – engleski, španski i ruski. Aktivista sam Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda ”Plavi krug”, kao i mladi lider u dijabetesu. Od decembra 2022.godine sam mama dečaka Filipa.
Hrabra sam, samostalna, odgovorna, druželjibiva i borac ogromnog srca.
Kako biste ukratko opisali “Slatko drugo stanje” i kako je ideja nastala?
Anđela Trajković: ”Slatko drugo stanje” je online portal gde delim svoje lične priče i iskustva o životu jedne slatke trudnice, koja živi sa dijabetesom tip 1 i Hašimotovim tiroiditisom. To je portal na kojem žene koje žive sa dijabetesom tip 1, a žele da ostanu u drugom stanju i ostvare se kao majke, mogu da pronađu sve neophodne i vrlo zanimljive informacije iz ličnog iskustva jedne trudnice, a sada majke koja živi sa dijabetesom tip 1.
Kada su vam bolesti dijagnostifokovane?
Anđela Trajković: Dijabetes tip 1 dijagnostikovan mi je oktobra 2003.godine, kada sam imala osam godina. Hašimotov tiroiditis mi je dijagnostikovan kada sam bila u pubertetu, a terapiju uzimam od 2018. godine.
Imala sam standardne simptome dijabetesa tip 1 – učestala žeđ, mokrenje, gubitak apetita i telesne težine u kratkom vremenskom periodu.
Izazovi za trudnicu koja boluje od dijabetesa tipa1 i Hašimoto tireoiditisa?
Anđela Trajković: Početkom maja 2022.godine saznala sam da sam u drugom stanju. Mlada sam, puna pozitivne energije i prihvatila sam lepe vesti s radošću. Znala sam da me čekaju trud i prepreke, ali to me nije sprečilo da se radujem onome što tek dolazi. Kada sam saznala da sam u drugom stanju, TSH i HbA1c nisu bili u referentnim vrednostima, iako doktori potenciraju na važnosti da sve bude u granicama normale.
U toku prvog trimestra moje trudnoće, suočila sam se sa još jednim izazovom koji je poremetio tok lečenja moje osonovne bolesti. Imala sam hematom i iako on nije dugo bio tu, za mene je to izgledalo kao da traje čitavu večnost. Morala sam da mirujem, primala sam Progesteron depo i niko mi nije rekao da će mi zbog toga biti neophodna veća količina insulina.
Do kraja svoje trudnoće koja je od samog početka bila visoko-rizična, često sam bila na hospitalizacijama na Klinikama za endokrinologiju i ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije.
Kako je izgledala priprema za porođaj i sam porođaj?
Anđela Trajković: Priprema za porođaj napisana je od strane mog endokrinologa sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije. Prema pripremi za porođaj, trebalo je da tokom celog porođaja kao i nakon njega imam na sebi insulinsku pumpu, sa unapred korigovanim dozama insulina prema mojim potrebama.
Porodila sam se u utorak 20. decembra 2022.godine planiranim carskim rezom, sa totalnom anestezijom. Trudnoću mi je vodila profesorka Dr Miroslava Gojnić Dugalić, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnica odeljenja Patologija trudnoće na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije. Ceo 9. Mesec trudnoće sam ležala na odeljenju Patologija trudnoće kako bi mogli svakodnevno da me prate do samog porođaja.
Kako nije „po protokolu kuće“ Klinike za ginekologiju i akušerstvo, insulinsku pumpu sam morala da skinem, a u infuziju koju su mi dali nakon porođaja, dodavali su doze brzo-delujućeg insulina Actrapida, koji sam ja koristila pre 20 godina, kada mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1. Glikemije nivoa šećera u krvi bile su u konstantom porastu, u rasponu od 14 do 20 mmol/l sve do srede popodne, kada su mi vratili insulinsku pumpu kako bih mogla da nastavim da je koristim. Moj život je, na neki način, bio ugrožen.
Da li ste imali poteškoća da se informišete ili pristupite grupama podrške tokom trudnoće i postpartuma?
Anđela Trajković: Nisam imala nikakvih poteškoća da se priključim grupama podrške tokom trudnoće i postpartuma. Prisustvovala sam raznim predavanjima uživo i online, koje su mi bile veoma korisne.
Kako izgleda vaš jedan dan?
Anđela Trajković: Ujutru kada se probudim, izmerim šećer, dam insulin i doručkujem. Zatim vreme provodim sa svojim sinom, menjam mu pelene, presvlačim ga, pravim mu voćne i slane obroke, pravim ručak suprugu i sebi, i idem sa bebom u šetnju. Pre ručka i večere takođe merim šećer i dajem insulin. Popodne i uveče vreme provodim sa svojim sinom i suprugom. Pred spavanje obavezno izmerim nivo šećera u krvi.
Šta je po Vašem mišljenju najvažnije da bi se žena osećala snažno i savladala životne prepreke?
Anđela Trajković: Najvažnije za ženu da se oseća snažno i da savlada životne prepreke jeste da ima podršku muža, svoje porodice i prijatelja.
Suprug, porodica i prijatelji su uvek tu da pomognu da se osećam bolje i guram dalje, pored njih mi ništa ne pada teško. Značilo bi mi da sam znala sa kojim sve stvarima mogu da se susretnem tokom svoje trudnoće.
Veoma sam srećna i ponosna na sebe što sam kao žena, uprkos visoko-rizičnoj trudnoći, na svet donela zdravog i pravog dečaka i postala mama.
Žene su zaista veoma snažna i moćna bića.
