Dr Nenad Laketić, specijalista nuklearne medicine, načelnik odeljenja nuklearne medicine Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Čigota” odgovarao je na naša pitanja na temu sve češćih bolesti štitne žlezde.
Mamacom&ja: Generalna preporuka sa kojom se susrećemo je da na pregled štitne žlezde treba ići svakih pet godina. Kome i kada se preporučuju preventivni pregledi?
dr Laketić: Poslednje dve decenije se uočava porast broja dijagnostikovanih poremećaja građe i funkcije štitaste žlezde. Ovaj porast je posledica kako bolje i dostupnije dijagnostike oboljenja (ultrazvučni pregled, laboratorijske analize, pregled specijaliste) tako i realnog porasta broja obolelih.
Preventivni pregledi se savetuju svim onim osobama koje su u porodici imale nekog člana sa oboljenjem štitaste žlezde (naročito sa karcinomima štitaste žlezde jer pojedini imaju izražen familijarni karakter), zatim kod planiranja trudnoće, ali i kod postojanja nekih drugih oboljenja (kardiološka, autoimuna oboljenja, poremećaj masnoća u krvi.itd..).
Obavezni pregled štitaste žlezde se savetuje osobama kod kojih se pojavljuju tegobe koje bi mogle ukazivati na poremećaj funkcije ovog organa, ali i kod osoba koje primećuju izraslinu (tumefakt) na vratu koji ranije nije postojao.
Mamacom&ja: Koji su najčešći simptomi poremećaja rada štitne žlezde?
dr Laketić: Rad štitaste žlezde može biti poremećen na dva načina: ubrzan rad (hipertireoza) i usporen rad (hipotireoza). Za svaki od ovih poremećaja postoje simptomi koji se javljaju u najvećem broju slučajeva. Važno je da istaknem da je svaki pacijent priča za sebe i da postoji značajan broj pacijenata sa netipičnim simptomima. Zato se postavljanje dijagnoze poremećaja rada štitaste žlezde može uraditi tek nakon sakupljanja kompletnih podataka (subjektivne tegobe pacijenta, klinički pregled, laboratorijske analize, ultrazvučni pregled, dodatna dijagnostika).
U slučaju hipertireoze tegobe su najčešće veoma jasne, primetne i relativno brzo pacijenta dovedu do lekara. Dominantan simptom je nagli gubitak telesne težine. Možemo govoriti i do 15kg manje za mesec dana. Zatim se primećuje ubrzan rad srca, čak i kada mirujemo ili tek kad se probudimo ujutru. Javlja se i pojačano znojenje, drhtanje ruku, nesanica. Vrlo često se uz hipertireozu javlja i emotivna nestabilnost, anksioznost (strepnja), razdražljivost, plačljivost. Posebna forma ubrzanog rada štitaste žlezde je Grejvs – Bazedovljeva bolest (Morbus Graves Basedow) koja se karakteriše promenama na očima: oči postaju otečene, uvećane, “iskolačene”.
U slučaju hipotireoze situacija je sasvim suprotna. Za razliku od hipertireoze koja se razvija relativno brzo, proces usporavanja i gašenja funkcije štitaste žlezde je vrlo često dugotrajan proces koji može trajati i nekoliko godina. Pacijent tokom ovog perioda prolazi oscilatorno kroz urednu funkciju i lako usporenu, pa zatim kroz lako usporenu i umereno usporenu funkciju da bi značajan gubitak funkcije štitaste žlezde mogao da se desi mesecima i godinama od prvih znakova usporavanja. Opšte prihvaćene tegobe vezane za hipotireozu su dobijanje na telesnoj težini, usporen rad srca (bradikardija), suva koža, lomljivi nokti, loš kvalitet kose, umor, apatija, depresivnost, pospanost, gubitak životne energije. Kada se pročitaju ove tegobe većina nas bi odmah rekla kako sve te simptome ima. Ovde je bitno naglasiti da su ove tegobe, kada je usporen rad štitaste žlezde uzrok, veoma izražene i ne podudaraju se sa sličnim tegobama koje bi mogli izazivati drugi poremećaji i stanja (fizička iscrpljenost, manjak vitamina D, insulinska rezistencija itd). Takođe, stepen tegoba je direktno povezan sa stepenom manjka hormona u krvi: što je manjak hormona u krvi veći tegobe su izraženije i obrnuto.
Mamacom&ja: Da li poremećaj rada štitne žlezde može dovesti do sterilitete, i u kojim slučajevima? Koje se mere mogu preduzeti da do toga ne dodje?
dr Laketić: Kada govorimo o štitastoj žlezdu u kontekstu otežanog zatrudnjivanja uglavnom se to odnosi na hipotireozu. Manjak hormona štitaste žlezde u krvi može dovesti do otežanog zatrudnjivanja. Pokazatelj rada štitaste žlezde je hormon TSH koji ima normalne vrednosti od 0,3 do najčešće oko 4,0 mIU/L. Osobe koje imaju povišene vrednosti TSH kao rezultat manjka hormona štitaste žlezde u krvi verovatno će teže ostati u drugom stanju nego osobe sa urednom tireoidnom funkcijom. Zato je važno u sklopu evaluacije otežanog zatrudnjivanja uraditi detaljan pregled štitaste žlezde. Međunarodna smernica za vrednosti TSH kod planiranja trudnoće i za I trimestar kod osoba koje imaju početnu ili manifestovanu hipotireozu je od donje granice referentnih vrednosti do 2,5 mIU/L Moramo naglasiti da ovo ne važi za zdrave osobe, tj osobe koje ne pokazuju bilo kakav poremećaj štitaste žlezde. Za njih i u procesu planiranja trudnoće važi gornja granica 4,0 mIU/L.
Mamacom&ja: Da li poremećaj funkcije štitne žlezde utiče na trudnoću, odnosno, da li se terapija prekida tokom trudnoće?
dr Laketić: U slučaju hipotireoze lekovi koji se uzimaju sadrže hormon identičan hormonu koji luči štitasta žlezda (Euthyrox, Letrox, Tiraq itd). Doziranje leka je takvo da se putem njega unosi tačno ona količina hormona koja nedostaje. Lekovi za hipotireozu su u potpunosti neškodljivi, ne daju alergijske reakcije i, naravno, ne štete plodu.
Kod osoba sa hipertireozom koje su na terapiji preparatima metimazola (Favistan, Tiastat, Thyrozol, Carbimazol itd) nakon potvrde trudnoće ove lekove treba zameniti preparatima propiltiouracila (PTU) zbog manjeg uticaja na plod i trudnoću uopšte. Mada poslednja istraživanja sugerišu da se u trudnoći mogu bezbedno davati i preparati metimazola ukoliko dnevna doza ne prelazi 10mg.
Mamacom&ja: Žene koje imaju poremećen rad štitne žlezde strahuju tokom trudnoće od pobačaja, za zdravlje bebe…da li je strah opravdan?
dr Laketić: Bezbednost trudnoće u poremećajima funkcije štitaste žlezde u najvećoj meri zavisi od redovnih i pravovremenih kontrola. Pacijentkinjama se sugeriše da kontrolu hormona štitaste žlezde urade odmah po potvrđivanju trudnoće (najčešće to bude 5.-6. nedelja), a zatim shodno rezultatima i potrebi kontrole hormona se mogu raditi i na 2-3 nedelje ukoliko je to neophodno, ali i na 1-2 meseca u slučaju stabilnih hormona u trudnoći. Iskustvo pokazuje da je prvi trimestar najznačajniji period trudnoće (tokom kog se dešava formiranje organa – organogeneza ploda) i tada su kontrole hormona češće. Drugi i treći trimestar trudnoće su najčešće mirne faze kod poremećaja tireoidne funkcije i zahtevaju samo retku i minimalnu korekciju doze leka koji se uzima.
Kod ubrzanog rada štitaste žlezde (koja je najčešće autoimunog porekla) trudnoća je period smirivanja bolesti pa se neretko desi da se terapija za suzbijanje prekomernog rada štitaste žlezde ponekad i prekine tokom II i III trimestra.
Mamacom&ja: Kako da najbolje sačuvamo našu štitnjaču?
dr Laketić: Štitasta žlezda je veoma bitan organ u našem telu. Hormoni štitasate žlezde su “pokretačko gorivo” praktično svake ćelije našeg organizma. Zato je bitno da štitasta žlezda radi ispravno. Sirovina koju štitasta žlezda koristi je jod. Srećom, na teritoriji bivše Jugoslavije so je jodirana i retka su jod-deficijentna područja. Takođe, joda ima u većini namirnica koje koristimo – mleku i mlečnim proizvodima, morskim plodovima, crvenom voću i povrću itd. Iz tog razloga dodatni unos joda je u potpunosti nepotreban za osobe koje žive na našim prostorima. U pojedinim evropskim zemljama so nije jodirana te se suplementacija jodom preporučuje.
Štitasta žlezda je veoma osetljiva na jonizujuća zračenja tako da češće kontrole treba da imaju osobe koje rade u zoni jonizujućeg zračenja, osobe koje su primile zračnu terapiju naročito glave, vrata ili grudnog koša zbog nekog zloćudnog oboljenja. Osobe koje rade u zagušljivoj atmosferi (hemijska industrija, boje, lakovi itd) takođe treba da češće, bar jednom godišnje proveravaju tireoidnu funkciju.
Mamacom&ja: Da li se menja funkcija štitne žlezde nakon porodjaja?
U osnovi većine poremećaja tireoidne funkcije nalaze se imunološki mehanizmi. Trudnoća je period kada su svi imunološki mehanizmi potisnuti na najniži nivo upravo da bi se beba kao uslovno rečeno “strano telo” održalo u organizmu majke i da ga organizam majke ne bi odbacio. Nakon porođaja dešava se tzv “jo-jo” efekat kada se svi imunološki mehanizmi značajno ubrzavaju. Iz tog razloga neretko se prvi poremećaji tireoidne funkcije dijagnostikuju u prvim mesecima nakon porođaja. Poremećaj može biti privremen (postpartalni tireoiditis ili tireotoksikoza) ili može biti uvod u trajni gubitak funkcije štitaste žlezde (hipotireoza na terenu autoimunog zapaljenja štitaste žlezde). Terapija ovih poremećaja se sprovodi lekovima za ubrzan ili usporen rad štitaste žlezde. I ovde se ubrzan rad štitaste žlezde kod porodilja koje doje sprovodi preparatom propiltiouracila umesto metimazola jer je prelazak PTU-a u mleko zanemarljiv.
Dr Nenad Laketić, osim u svojoj primarnoj ustanovi u kojoj radi kao načelnik odeljenja nuklearne medicine Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma “Čigota” na Zlatiboru, radi i kao konsultant u ZU Dr Brkić Doboj, ZU Gala Medica Bijeljina i Specijalističkom centru Boksit u Milićima.
Post Views: 169
