Biti roditelj nije lako. Možda i najteži posao jeste biti roditelj i pružiti deci sigurno mesto za odrastanje kako bi postali odgovorni, sposobni i radosni ljudi. O zdravoj disciplini zasnovanoj na ljubavi i posvećenosti bez poistovećivanja iste sa kaznom i kritikom govorila je Milena Buđevac – psiholog i dečiji psihoterapeut, osnivač online video kursa o roditeljstvu mališana 2-6 godina (@decijipsiholog).
Mamacom&ja: Kako glasi Vaša definicija discipline?
Milena Buđevac: Posvećeno i promišljeno (protkano našim vrednostima), svakodnevno usmeravanje dece.
Mamacom&ja: Kulturološki gledano, disciplinovano dete se prevodi kao dobro, poslušno dete u našem regionu? Razgraničite nam šta i zašto ne valja u ovoj rečenici?
Milena Buđevac: Nije loše biti poslušan (jer zaista odrasli imaju širu perspektivu i znaju čega se treba čuvati), ali je loše biti pokoran. To ne ostavlja prostor koji svako od nas treba da ima da razvija svoju jedinstvenu ličnost, sa svim dobrim i lošim osobinama. Pitanje je kako je ta poslušnost nastala – zastrašivanjem ili zdravim autoritetom zasnovanim na obostranom poštovanju.
Problem je što ako vi naučite u detinjstvu da slušate drugog, em sputavati sebe i nemate priliku ni da upoznate sebe ni da se iskažete, em ne naučite da mislite svojom glavom. Nema kritičkog mišljenja, nema kreativnost, nema umeća rešavanje problema… Jer vaše je bilo samo da pratite pravila.
Mislim da se to u regionu više nego evidentno očituje u tome koliko smo spremni da trpimo, da se ne bunimo i kada nas neko svesno i namereno zakida i dalje ćutimo.
Mamacom&ja: Koje su metode za uspostavljanje granica sa upornom i izazovnom decom npr. uporno ponavljanje istih ponašanja: trčanje po marketu ili bežanje na ulici…?
Milena Buđevac: Disciplina i vaspitanje su stvar odnosa, stvar povezanosti između deteta i roditelja. Svega što svakog dana radimo. Disciplina se dešava i u tim situacijama, ali dominantno u situacijama pre nego što tu negde uopšte dođemo.
Najpre prilagoditi očekivanja, koliko dete ima strpljenja, da li je gladno, žedno došlo u prodavnicu ili park, biti svestan da koliko je tamo za njega simulacije i zabave, iako je za nas to samo obična prodavnica ili prak. Dete to gleda skroz drugim očima.
Napravite dogovor unapred, i ponavljajte kao pokvarena ploča jednostavne instrukcije. Važno je da razumemo šta dete i koliko može, i postepeno povećavati očekivanja. I najvažnije, uvek dete uposlite nečime. Važno je da ima svoja zaduženja (ako ste u prodavnici npr. nekad dodaje sa police ili drži neku namirnicu u rukama, neka bude vaš pomoćnik).
Hvalite i male napretek koje dete u ponašanju napravi.
Mamacom&ja: Mi smo generacija roditelja koji su podizani zastrašivanjem i ućutkivanjem, bez izražavanja ljutnje, strahova, želja i sl. Nesvesno, a neretko afektivno, primenimo ponašenje koje smo usvojili od naših roditelja. Mnogi su već postali roditelji kada su i sami počeli da uviđaju da kažnjavanje ili batine ili vika ima kratak učinak, šta biste im poručili odakle da počnu da menjaju svoje ponašenje prema deci?
Milena Buđevac: Dečja priroda je vesela, radoznala, bučna; a to nije nešto što odraslima često prija (iako možda deklarativno kažu da im ne smeta), pa onda ućutkuju dete i traže da se ponaša onako kako je roditelj zamislio. To nikada ne ide glatko.
Osnovni savet roditeljima je da posmatrate svet iz dečje perspektive i pitate ZAŠTO dete ovo radi, koja je njegova potreba. Svako ponašanje ima svoje zašto. Ako zadovoljite potrebu, rešili ste problem ponašanja.
Niko srećan i zadovoljan se ne ponaša drčno, agresivno, razdražljivo…
Zatim, osim upoznavanje dečje perspektive, treba videti šta je to što je nama nedostajalo kada smo bili mali. Setiti se toga, šta vas je nerviralo, rastuživalo, šta niste smeli a hteli ste. Dalje, neophodno je preispitati stavove koje smo nasledili i nesvesno primenjujemo. Da li i dalje kao odrasla osoba to zaista mislite ili smao delate po inerciji.
Knjiga koja je mnogima pomogla u tome je “Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj” Štefani Štal.
Mamacom&ja: Da li dečije ponašanje treba podsticati nagradama?
Milena Buđevac: Zavisi šta je nagrada za dete. Ako govorimo o materijalnom nagradama, neophodno je biti umeren. Možda je bolje čak da kažem i minimalistički nastrojen (jer mi smo na ovim prostorima svakako skloni popuštajnju i preterivanju).
Zašto umeren? Jer nam se to nagrađivanje često vrati kao bumerang. Kažemo detetu, ako uradiš x kupiću ti čokoladu. A kroz nepun mesec dana dete vama kaže, ako mi kupiš čokoladu uradiću x.
Drugo, deca nauče da rade nešto samo zbog spoljašnje motivacije jer očekuju nagrade a to je dugoročno neodrživo.
Roditeljska pažnja i zajedničko vreme je neprevaziđena nagrada.
Mamacom&ja: Koje su osnovne razvojne psihološke potrebe deteta 3 do 5 god. koje bi trebalo da znaju svi roditelji? I koliko su deca ovog uzrasta u kapacitetu da shvate važnost pridržavanja pravila?
Milena Buđevac: Dete u ovom periodu ima izraženu potrebu da se kreće, da upoznaje svet, da se druži i oprobava u novim situacija. Lako i brzo usvaja rečnik kao i sve što se oko njega dešava. Nije svesno svih opasnosti i zato moramo i dalje biti tu, ali shvatiti da je bunt i “ali ja želim” njihov legitimni argument. Bori se za svoju nezavisnost i svoje ja. Zato je važno da nekada bude i po njihovom. Ne uvek naravno jer nije poenta da postanu mali tirani kojima svi ugađamo.
Vršnjaci postaju sve važniji ali i dalje uče kako da dele igračke i da se igraju zajedno. Iako imaju kapacitet da razumeju pravila, kontrola impulsa da urade nešto po svom je još uvek nedovoljno razvijena.
Mamacom&ja: Podelite nekoliko saveta sa nama za efikasnu disiplinu?
Milena Buđevac: Najpre promislite šta vam je bitno u vaspitanju, šta želite da postignete. Često razmenjujte sa partnerom šta oboje mislite o tome šta dete radi i kako treba postupiti jer za dete je dobro da je vaš stav što jedinstveniji, a ne da otac vuče na jednu a majka na drugu.
Dalje, nemojte imati previše pravila koje dete mora da poštuje jer će se pogubiti. Neka pravila budu jasna i glasna i neka uvek budu na snazi u vašoj kući za sve ukućane.
Osluškujte potrebe i želje baš vašeg deteta, ne generalizije (“Kako svi to hoće a ti nećeš?”). Niko na svetu nije baš isti kao vi, niti kao vaše dete. Svako ima svoj ritam.
Post Views: 190
