Naš sagovornik je Nemanja Milanović, tata jedne prelepe devojčice, koji stoji iza profila @tata_jedne_hane. Zavirili smo u njihov svet i razgovarali o porodičnim vrednostima i kako doživljava ulogu roditelja.
Šta je za Vaš značilo postati tata?
Nemanja Milanović: Prvo i prvo pri samom onom saznanju da ćemo supruga i ja postati roditelji, da će na svet doći jedno novo biće – naše biće, sreći nije bilo kraja. Kad su se utisci slegli u sebi sam razmišljao da li ću ja umeti da budem tata? Znam da smo i supruga i ja puni ljubavi i razumevanja, ali opet sam razmišaljao da li ću ja umeti da budem tata. Imamo mi neke i funkcije i titule i zvanja, ali ipak uloga tate nosi veliku odgovornost.
Više nisam odgovoran samo za suprugu i sebe već za još jedno biće. Da mu pružim oslonac, pažnju, ljubav, da ga usmeravam kroz život, a sa druge strane da ne napravim pogrešne korake.
Kako je nastala ideja za profil @tata_jedne_hane?
Nemanja Milanović: Naša priča datira još od rođenja našeg deteta, njenih prvih reči, prvih koraka, prvog osmeha, prvog bljuckanja hrane, ali se javno na društvenoj mreži pojavljujemo od pre godinu dana.
Nama kao roditeljima je ovo prvo dete i u trenutku kada smo se ostvarili kao roditelji nama je sve to bilo novo. Svaki njen samostalni okret, podizanje na laktove, prevrtanje sa jedne strane jastuka na drugu, prve uvezane kikice, njena reakcija smehom na naš glas, nas je dodatno činila ponosnim i uvek smo beležili foto-aparatom kako bismo mogli kroz neko vreme da se prisetimo svega toga.
Naravno porodične slike i videe smo objavljivali na našim privatnim profilima, ali opet to je bilo ograničeno za manji broj naših poznanika i prijatelja.
Kako je s godinama Hana rasla, a supruga i ja se trudili da joj budemo i vaspitači i edukatori i animatori i uho da saslušamo svako njeno novo pitanje i svaku novu reč, a i osobe sa kojima ona deli svaku svoju emociju, mnogo toga smo na dnevnom nivou radili sa njom. Učila je ona, a učili smo i mi.
Učili smo pojmove kroz priče i bajke, motoriku razvijali kroz razne igrice od balona, papira, plastičnih čaša, kolaž papira, vode, pene… Učili pesmice, glumili životinje, spremali poslastice i sve smo to nekako spontano beležili kamerom.
Često se dešava da me na našim porodičnim okupljanjima prijatelji nazivaju super tatom, jer uživam u vremenu koje provodim sa decom, okupim svu dečicu oko sebe napravim strategiju igre i svi zajedno uživamo.
Dosta smo slikali i snimali, delili na našim profilima sa našim prijateljima koji su uživali da sve to gledaju, bodrili nas da napravimo Hanin i moj kanal – profil gde ćemo sve te dogodovštine čuvati na jednom mestu i gde ćemo veći broj ljudi nasmejati i usrećiti. I tako se i dogodilo.
Na koji način/e ste pružali podršku supruzi tokom trudnoće i porođaja?
Nemanja Milanović: Ja uvek napomenem to da koliko god mi muškarci bili ravnopravni sa ženskim polom i koliko god mogli da podelimo sve poslove uloga ženskog pola u ovom svetu je veća i njihova žrtva je veća. Sve može da se podeli, ali samo majke, žene, supruge moraju da dete nose 9 meseci, rode i podoje dete. Valjda je zato i priroda podarila ženskom rodu da (ma koliko mi to ne želeli da priznamo) brže psihički sazre od muškog pola.
Lično ja sam se postarao da moja supruga drugo stanje podnese na najlepši mogući način. Radili smo ono što nas ispunjava. Akcentat smo stavili na sledeće stvari: šetnja, smeh, zdravija ishrana.
Sećam se i situacija kad sam joj pomagao da nešto od stvari obuče ili zaveže pertlu. To mi je tako slatko i simpatično bilo jer se pri tom uvek setim dok sam ja šetao gradom sa svojim dekom i kad mi se odveže pertla on se sagne i veže mi.
Kako sada gledate na prve dane sa novorođenčetom, da li bi nešto promenili da možete iz današnje perspektive?
Nemanja Milanović: Svi kažu da je sa drugim detetom lakše i opušteniiije i ja sad sa ove tačke gledišta iako nemamo drugo dete garantujem da je tako. Prvi dani su bili kao vojnik na straži. Da li diše, da li je podrignula, da li joj je hladno, samo da ne zaplače, ne smem naglo da joj priđem, da je ne uplašim…
Da sad imam dete ništa me to ne bi plašilo. Moram i da istaknem da su sve to slatke muke koje bih svakome poželeo po više puta.
Koje su najčešće zablude o ulozi tate sa kojima se srećete?
Nemanja Milanović: Mnogo tata, a i mama mi piše na društvenim mrežama a i mnogo njih i sretnem. Često se ponovaljaju ista pitanja – zablude. Ljudi se pitaju da li se noćima uopšte ne spava, da li će imati novčanih sredstava za dete, da li će znati sa njim…
Razumem ih, ali bih im i rekao sledeće: Beba nije mašina koja 24 časa radi, beba je jedno divno i plamenito biće koje dodatno unese ljubav i sreću u dom i ne, ne briniti se spava beba i vi ćete spavati. Ne bojte se za novac, gde ima za dvoje biće i za troje. Ni mi kao novopečeni roditelji nismo znali sve ali dobijete savete u porodilištu, od bake, komšinice, rođake i ništa to nije teško. I da vidite ovo, za čas dođe vreme kad ćete možda čuti od nekoga “Jao šta bismo mogli da damo bebi protim grčeva” a vi ćete odmah znati odgovor i vi biti ta osoba koja deli savete.
Savet za buduće tate iz Vašeg ugla?
Nemanja Milanović: Kao prvo savetovao bih ih da budu maksimalno posvećeni, zajedno sa supugom u podizanju deteta. Znam da mnoge tate rade i dođu kući umorni ali i mame su po ceo dan sa bebom i one su umorne. Kad dođete kući umorni uzmite bebu u naručje otpevajte neku pesmicu dok je ljuškate, poigrajte sa sa njom jer će vas to ma koliko bili umorni baš opustiti. Moje dete ima sada 5 godina a verujete najdraža sećanja su mi ona koja su bila tokom prve godine. Prvi zubići, prvi koraci, prvi osmesi, prve reči…
Naglasio bih i to da svojim suprugama budete jos više posvećeni. Da te supruge nije bilo, ne bi bilo ni deteta. Srećno dete je rezultat srećnih roditelja.
Važne životne lekcije koje ste savladali kroz roditeljstvo?
Nemanja Milanović: Škola za roditeljstvo ne postoji. Supruga i ja, i sa detetom i kroz dete učimo. Bitno je da shvatimo da na ovom svetu nije ništa bitnije i jače od porodice. Porodica bodri, porodica ohrabljuje, porodica pruža toplinu, porodica je stub ovog društva. Čuvajte svoje porodice jer ništa vrednije i čvršće nećete imati.
