Lavinia Gojkov je specijalni psihopedagog – logoped, reeducator psihomotorike i master psiholog sa naglaskom na decu, njihovo obrazovanje i savetodavni rad. Dijagnostikuje i leči jezičke i govorne poremećaje dece i savetuje roditelje na temu razvoja govora i obrazovanja. Od oktobra 2021. godine zvanični je PEaCH Ambasador u Nemačkoj za Srpski, Nemački, Engleski i Rumunski jezik, za očuvanje i promovisanje kulturnog i jezičkog nasleđa kroz osnaživanje dvojezičnog deteta i njegove porodice.
Mamacom&ja: Da li možete istaći razvojne norme?
Logoped Lavinia Gojkov: Razvojne norme govora su tu da nam pomognu da prepoznamo odstupanja u svakom periodu ravoja i one prate razvoj deteta od rođenja do sedme godine života. Razvoj govora odvija se kroz određene faze: prelingvalna faza (period od rođenja do 12 meseca) i govorni period (period od 12. do 7 godine)
Vrlo je važno znati da su faze razvoja iste kod sve dece i da ni jedno dete ne može preskočiti ni jednu fazu razvoja. Norme su tu isključivo da pomognu roditeljima da prepoznaju odsupanja u govorno – jezičkom razvoju i tako na vreme zatraže pomoć stručnjaka. Iz tog razloga prilažem sledeće norme najranijeg perioda kada možemo primetiti određena odtupanja i na vreme reagovati jer u situaciji kada ne primetimo kašnjenje vreme neće biti na našoj strani.
Period između 0 i 8 meseci: Dete place; reaguje na iznenadne zvukove i šumove, vokalizuje, dobro guta, dobro vuče kada sisa, dobro otvara i zatvara usta.; Kako meseci prolaze pojavljuju se glasovi: M, N, G, B, D, P, T; traži očima izvor zvuka; okreće se prema onome ko govori; može da oponaša zvuk koji je čulo; između 6 i 8 meseci počinje sve više da brblja; odaziva se na svoje ime; plače uz izgovaranje: m … m … m… m…
Period između 8 i 12 meseci: Auditivna percepcija usmerena na glasove maternjeg jezika; ima reči sa udvajanjem istih slogova (baba, deda, papa, tata, mama); tepanje prelazi u govor; ima određene foneme (ukoliko imamo 3-4 fonema možemo polako imati prve reči); u ovom periodu i dolazi do prvih smislenih reči (mama, tata); formira polako značenje reč – predmet; može da nauči “gde zeka pije vodu”; “gde je pametna glava”; tapše; imitira, pojavljuju se onomatopeje; razume gestove; ima sve više gestova; razume naređenje “daj mi to”; dobri pokreti žvakanja i gutanja.
Period između 12 i 18 meseci: razume jednostavne naloge poput: dođi, daj, idemo…prepoznaje imenovane predmete, pokazuje ih; pojedine delove tela označava slogovima ( npr. ga -glava); ima 6 do 10 reči; ima frazu od dve reči (daj to); tapše kada vidi slike/slikovnice.
Mamacom&ja: Da li po uzrastu preporučujete literaturu npr vežbe, knjige, način obraćanja detetu i sl.
Logoped Lavinia Gojkov: Za svaki uzrast postoje knjige, igračke i sl. Ali najvažnije je od svega je uvek pratiti detetova interesovanja i njegove potrebe. Svakako na ranom uzrastu je uloga roditelja kao i socijalna okolina najvažnija i ona ima najveći uticaj na razvoj govornih, jezičkih i komunikacijskih veština.
Mamacom&ja: Kako prepoznati kritičan momenat, odnosno, da je vreme da se poseti logoped?
Logoped Lavinia Gojkov: Vreme za logopeda je onog momenta kada roditelj primeti odstupanje od normi. Ukoliko dete kasni sa fazama gukanja ili brbljanja ili ukoliko do godinu i po dana nema ni jednu reč. Takođe potrebno je obratiti pažnju da li dete reaguje na okolinu, da li usmerava pažnju na govor ljudi oko sebe, da li prvenstveno razume govor i jednostavne naloge poput: dođi, daj mi, gde je pametna glava, gde zeka pije vode i sl. ). Nikada nije rano za logopeda i rana intervencija je vrlo važna i daje najbolje rezultate.
Ukoliko dete posle navršene druge godine ima svega par reči u rečniku i još uvek nema proste dvočlane rečenice takođe je vreme za logopeda.
Na nešto kasnijem uzrastu logoped može pomoći ukoliko dete izostavlja određeni glas (sok-ok;vrata-vata), zamenjuje ga drugim glasom (miš-piš, kuća-tuća) ili izgovara neobičnim prizvukom (često se dešava da prilikom ozgovora glasova S, Z, C viri jezik između zuba i čuje se određeno šuštanje).
Mamacom&ja: Da li se nekom razvojnom uzrastu treba posvetiti posebna pažnja sa aspekta govora?
Logoped Lavinia Gojkov: Posebnu pažnju posvetila bi deci koja rastu u dvojezičnim porodicama ili u dvojezičnim sredinama. Često roditelji mešaju kašnjenje u razvoju sa dvojezičnošću i kada je ovakva situacija u pitanju vrlo je važno da se roditelj informiše kako teče razvoj govora kada je dete dvojezično. Dvojezičnost znači sposobnost govora na dva (ili više) jezika i vokabular kod ove dece se sasvim drugačije broji. Ukoliko imamo dete koje do druge godine života trebalo da ima ukupno 50 reči vrlo je važno znati da jednojezično dete ima 50 na jednom jeziku dok dvojezično dete ima isto toliko ali podeljeno na sva jezika (na primer ukoliko dete raste u Nemačko-Srpskoj sredini, ono će imati 20 reči na nemačkom, dok će na srpskom imati 30, ali ukupan broj reči je 50). Nekada ovo roditelja može zbuniti i zbog toga neće primetiti kašnjenje u govoru smatrajući da je dete zbunjeno i da je dvojezičnost krivac za nedostatak govora i da se prolongira odlazak kod logopeda jer će sve doći na svoje. Dvojezičnost je jedna kompleksna tema i na to treba posvetiti posebnu pažnju.
Mamacom&ja: Da li se nekom ponašanju do 24 mes. treba posvetiti posebna pažnja, i koja su to ponašanja?
Logoped Lavinia Gojkov: Na ovom uzrastu dete treba uveliko da govori i da se vokabular svakodnevno širi. Na ovom uzrastu dete reaguje na “Pokaži mi kuću, pokaži mi čoveka, šešir i sl. Ima aktivan rečnik od prosečno 300 reči. Sluša priče, gleda slike, zna osnovne boje, voli da crta I rado komentariše dok to radi, zna svoje ime i prezime; saopštava svoje želje, probleme i namere. Ukoliko na ovom periodu dete ne priča, nema razumevanje govora i jednostavnih naloga, ne odaziva se na ime, postoji odsustvo igre i nije zainteresovano za socijalne interakcije, probirljivo je u jelu (jede samo određene namirnice poput makarona i kifle) svakako se treba javiti logopedu.
Lavina Gojkov živi i radi u Nemačkoj. Roditelji koji su zainteresovani za rad sa Lavinom mogu je kontaktirati putem instagram profila: sprachfee_logoped.nemačka ili putem mail-a laviniagojkov@gmail.com.
