Kada se roditelji suoče sa ponavljanjem reči, zastojima i poštapalicama u govoru svog deteta, nameće se mnogo pitanja. Iz tog razloga logoped Lavinia Gojkov, iznosi osnovne činjenice o mucanju.
Mamacom&ja: Šta je mucanje?
Lavinia Gojkov: Mucanje je posledica sadejstva unutrašnjih i spoljašnjih faktora. U osnovi mucanja nalaze se nevoljni grčevi govorne muskulature koji remete iskaz: prekidi u govoru, ponavljanje glasova, slogova i reči, nepravilno disanje i sl. Mucanje je poremećaj govora, a prekidi u govoru mogu biti praćeni učestalim treptanjem očiju, usana, vilice, neobičnim oblicima ponašanja koja osoba dok govori radi.
Mamacom&ja: Da li u razvoju postoji period prolaznih smetnji izgovora koji nama liči na mucanje?
Lavini Gojkov: Da, postoji. Postoje više vrsta mucanja: fiziloško, primarno, sekundarno i traumatsko.
Fiziloško mucanje nastaje između druge i šeste godine. To znači da dete ponavlja početni glas, slog ili celu reč. To je jedna faza razvoja gde dete često želi mnogo toga da kaže dok govorna muskulatura nije još uvek dovoljno razvijena i ne može da isprati misaoni tok. Fiziološko mucanje traje 3 – 4 nedelje ali ukoliko se u fazi pojavljivanja identifikuje sa nefluentnim govorom, odnosno roditelj ili druga osoba skreće pažnju na sam govor dete može zaista početi da muca.
Nakon toga imamo primarno i sekundarno mucanje i tada je ono učestalije i napornije. Dete je svesno svojih govornih poteškoća. Kod sekundarnog mucanja javlja se opšta napetost govornih organa ali i celog tela. Dete je svesno svog govora i utiče na psihičko stanje deteta i samim tim na celokupan kvalitet života. Kada se mucanje javlja iznenada, naglo, tada je reč o traumatskom mucanju i uzrok je stresni događaj koji mi odrasli nismo primetili dok je dete to drugačije doživelo. Događaj se može desiti u samoj porodici, vrtiću, dolaskom novog čana porodice, preseljenja, čestih svađa između roditelja, različitih vaspitnih stilova i sl.
Razliku će najbolje proceniti sam logoped i zato je jako važno da onog momenta kada roditelj primeti odvede dete na procenu.
Mamacom&ja: Da li postoji osetljivo razdoblje kada se mucanje javlja?
Lavini Gojkov: Mucanje se može javiti u bilo kom periodu života ali najčešće u dobi između 2 i 6 godina starosti. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Ono što ja naglašavam i na šta treba obratiti pažnju jeste to da ukoliko je dete dvojezično (višejezično) to može biti jedna karakteristika koja utiče na tečnost govora. U zavisnosti koje jezike dete koristi, morfološke i druge lingvističke razlike mogu da predstave disfluentnost. Dvojezičnost nije konkretan razlog zašto je nastalo mucanje ali postoje veće šanse da se ono desi zbog gore pomenutih karakteristika.
Mame često buni upravo to fiziološko mucanje. Ova faza je česta i vrlo kratko traje (3-4 nedelje) i jako je teško da roditelj sam prepozna razliku šta je u pitanju, te ukoliko traje duže od 3 nedelje obavezno posetiti logopeda koji će adekvatnom procenom znati šta je u pitanju i dati konkretne smernice. Možemo razlikovati po tome da dete koje muca zaista se bori sa rečima, ponavljanja su mnogo veća, dolazi do napetosti mišića lica kao i do nepravilnog disanja.
Mamacom&ja: Koje su naznake postojanja mogućnosti da dete muca?
Lavini Gojkov: Kod svakog deteta može biti drugačije ali ono što uopšteno možemo primetiti jeste da dete zapinje kada priča. Često na početku reči ili rečenice dete ponavlja glas, slog ili čak celu rečenicu. Dolazi do zastoja u govoru, ima neodgovarajuće pauze, ubacuje pošaptalice (ovaj, pa…), upotrebljava razne zvukove (mmm, aa, aaam, ah..), može čak i izbegavati da govori. Takođe jedna od naznaka mucanje jesu tikovi, pokreti glavom, telom, gornjim ekstremitetima (rukama), problemi sa koncentracijom i emocijama, izbegavanja kako govora tako i kontakta sa drugom osobom.
Mamacom&ja: Preporuke za pravila ponašanja sa detetom koje muca?
Lavini Gojkov: Ono na šta bi roditelj kod kuće ali i osoba zaposlena u školi trebala da primeni jeste da:
*pitanja uvek budu konkretna;
*kada zahtevate odgovor, da budete sigurni da dete poznaje taj pojam;
*koristite što više melodiju i ritam;
*napravite opuštenu atmosferu za razgovor;
*atmosfera u porodici bez žurbe i nervoze;
*ne spomnjati preskakanje u govoru;
*davati prednost pisanom načinu provere znanja.
Mamacom&ja: Kada potražiti pomoć logopeda i kako izgleda proces stručne pomoći detetu koje muca?
Pomoć logopeda potražiti onog momenta kada se primeti mucanje. Roditelj je prvi koji može primetiti mucanje i savetuje se da odmah reaguje jer ono utiče na kvalitet života. Lečenje mucanja zahteva logopedski tretman, a ponekad i saradnju sa psihologom.
Logopedski tretman odnosi se na skup postupaka (procedura) i usvojenih mera u sprečavanju, suzbijanju i otklanjanju faktora koji dovode do poremećaja i smetnji govora, jezika i glasa.
