Dokazano je da genetika ima uticaj na naš izgled, način varenja i celokupno zdravlje. Koje namirnice nam odgovaraju, a koje imaju štetan efekat na naš organizam može se spoznati putem nutrigenetičkih analiza. Saznajte sve o ovoj temi u intervjuu sa dr Marinom Boboš, koja osim što radi kao specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije u KBC „Dr Dragiša Mišović, Dedinje“ u Beogradu, je i sertifikovani savetnik za pravilnu ishranu.
Mamacom&ja: Šta predstavlja nutrigenetika?
dr Marina Boboš: Nutrigenetika predstavlja genetičko ispitivanje određenih gena u ljudskom naslednom materijalu (DNK), koji se tiču metabolisanja hrane, ali i dinamike telesnog sastava. O ovom testu trudnice najčešće saznaju onda kada se interesuju o neinvazivnim prenatalnim testovima, koji ispituju prisustvo naslednih bolesti kod bebe dok je još u stomaku. Prenatalni testovi se preporučuju trudnicama nakon vantelesne oplodnje, nakon prethodnih spontanih pobačaja, kod starijih trudnica i višeplodnih trudnoća. Ali, s obzirom na lakoću testiranja, egzaktnost rezultata i sve pristupačniju cenu, a posebno zbog činjenice da su se mnoge trudnice u toku trudnoće susrele sa koronom, sve veći broj njih se odlučuje za prenatalni test i bez prisutnih faktora rizika. Interesantno je da je nutrigenetičko testiranje posebno korisno za trudnice i porodilje, jer je to period života kada one, svojim svesnim i nesvesnim izborima vezanim za ishranu i stil života, direktno utiču na svoje potomstvo. Nutrigenetička analiza može biti od značaja i parovima koji su u pripremi za vantelesnu oplodnju, jer je dokazano da zdrava ishrana povoljno utiče na uspešnost same procedure, a najbolje bi bilo kada bi ta ishrana bila personalizovana. Ali ne samo žene u reproduktivnom periodu, već apsolutno svako može i bilo bi dobro da uradi nutrigenetičku analizu i to jednom u životu, jer naša DNK ostaje nepromenjena i rezultati važe za ceo život.
Mamacom&ja: Kako i gde se vrši nutrigenetička analiza?
dr Marina Boboš: Procedura je vrlo jednostavna. Uzima se bris bukalne sluznice (unutrašnjost obraza), koji se zatim šalje na DNK analizu. Može se uraditi u bilo kojoj laboratoriji, jer je uzorak stabilan i može se transportovati do predstavništva kompanije Bio Save, koja zatim uzorke šalje na analizu u Nemačku. Ova kompanija se generalno bavi genetičkim istraživanjima ali i uzimanjem i čuvanjem matičnih ćelija, i konkretno predstavništvo za BiH se nalazi u Sarajevu (Maglajska 4, telefon + 387 33 742 856, E-mail: i@bio-save.ba).
Mamacom&ja: Šta sve dobijamo kao nutrigenetičke rezultate/smernice?
dr Marina Boboš: Rezultati stižu u vidu knjižice – priručnika sa konkretnim informacijama i smernicama. Definiše se optimalan odnos makronutrijenata u ishrani (odnos ugljenih hidrata, proteina i masti). Dobija se spisak namirnica pogodnih za ishranu prema dobijenom metaboličkom genotipu. Vrši se procena sklonosti gubitku mišićne mase tokom mršavljenja (što će uticati na strategiju redukcije težine). Takođe se procenjuje sklonost nastanku visceralne masti (masnoća koja se nakuplja oko unutrašnjih organa i povezana je sa nastankom brojnih hroničnih bolesti). Dobija se odgovor na još jedno zanimljivo pitanje – koji nam tip fizičke aktivnosti najviše odgovara kada je u pitanju lipoliza (razlaganje masnih naslaga), i tako dalje… Ali treba naglasiti da rezultati ne znače mnogo ukoliko njihova interpretacija nije adekvatna i ukoliko se ne izvrše potrebne promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti u odnosu na te rezultate.
Mamacom&ja: Autofagija: da ili ne (zašto)?
dr Marina Boboš: Autofagija je, gledano sa naučne osnove, sjajna stvar. Japanski naučnici su 2016. godine dokazali da tokom gladovanja naš organizam vrši reparaciju oštećenja na ćelijskom nivou, čak i na nivou DNK, čime doprinosi antiage-ingu i prevenciji zloćudnih bolesti, za šta su ovi naučnici dobili i Nobelovu nagradu. Da bi se aktivirala autofagija, potrebno je da se energija u našem telu sa sistema za varenje prenese na reparatorne mehanizme, što se postiže privremenim gladovanjem. Tu leži uloga intermittent fasting-a, ili isprekidanog posta. Ovo se odnosi na tačno određenu satnicu kada osoba unosi hranu i kada je ne unosi. Obično se kreće sa osnosom 14:10 ili 12:12, pa se period gladovanja postepeno produžava na račun perioda unosa hrane. Kao posledica ovog odnosa dolazi do neminovnog gubitka kilograma, jer je sve manje vremena za obroke (osobe na kraju imaju jedan ili dva obroka u toku dana, čime ne uspeju da pokriju svoje dnevne energetske potrebe i ulaze u restriktivni režim ishrane). Ovo sve ima smisla, ali samo ukoliko su ti obroci nutritivno bogati i balansirani, a energetski dovoljni da pokriju potrebe bazalnog metabolizma u toku dana. Takođe bi period unosa trebalo da se poklapa sa najaktivnijim periodom dana. Sve drugo bi, dugoročno gledano, imalo nepovoljan uticaj na zdravlje.
dr Marina Boboš kroz društvene mreže promoviše značaj pravljenja zdravih izbora u životu radi očuvanja i unapređenja zdravlja, te je možete kotaktirati putem e-mail: savetovaliste.nutri.melody@gma
Instagram: @marina.nutri.melody, @skin.melody.kozmetika
Facebook: Skin melody prirodna kozmetika
