Znam da sam joj rekla da je moj glavni i jedini motiv da imam svoju firmu kako bih bila dostupna deci i njihovim potrebama. Zaista, verovala sam, da me je snažno vukla ideja da radim od kuće i budna motrim na sve što im se dešava, kao i da stignem na vreme i budem prvo lice koje će ugledati posle vrtića i škole. A da li je to baš glavni motiv ili je duga balkanska tradicija učinila da se i sama nesvesno stidim kada želim da se vratim svojoj profesiji, svom poslu?
“Ja sam radila i svakog meseca sam ih ostavljala po nedelju dana sa ocem i dadiljom”… “To je puno za malu decu”, odgovorih …”Znam da jeste, ali za tih nedelju dana mojih predavanja van grada ja sam mogla da zaradim još jednu platu i nisam htela da odustanem, jer baš volim svoj posao.”
Odzvanajalo mi je “volim svoj posao”, dok smo šetale parkom svoje pse, dve komšinice – ona sada već policijksi ataše pri italijsnkoj ambasadi, a ja novinar sa svojom firmom.
I ja volim svoj posao. Baš ga volim. I volela bih kada bi svi voleli svoj posao koliko ga volimo nas dve. I isto tako bih volela da i moja deca u budućnosti vole svoj posao tako snažno kao njena, ali i da se sećaju da sam ipak bila tu.
Njena ćerka vidim da uživa u svojoj profesiji, ali i ne propušta slobodno vreme i letove, već dolazi da obiđe mamu, da je zagrli. Onda čemu sakrivanja iza rečenica “samo deci” …”samo zbog dece”? Da je ovakve mudrosti više na našim prostorima ne bi mnoge bake ostajale iscrpljene i pomalo odbačene, bez svojih penzija i nekog života koji postoji mimo potomaka i njihovih potreba… Jer deca nisu dužna da uzvrate bdenje nad baš svakom roditeljskom potrebom.
Više i ne verujem da im se išta uskraćuje time što mama želi samoostvarenje, što želi da uči, radi i napreduje… To je, dozvolićete mi, ipak još jedna lekcija nezavisnosti koju bi sva deca trebalo da savladaju – dečaci i devojčice. Da se nađu, da se zavole, da rastu i izgrađuju svoj karakter, svest, duh i karijeru. Da ne odustaju i ne zapostavljaju sve lično, ali da ga neguju i tako učine porodični život kvalitetnijim.
Ne, ovde nije reč samo o novcu. Ovde je reč o talentima, sposobnostima, stečenim znanjima, vrlinama i svemu čime možemo činiti svet boljim mestom za život… I naše dece, dabome.
Ovde je reč i o ljubavi prema sebi, koja kad raste preliva i na druge… pre svega našu decu, supružnike, širu porodicu.
Zato sam pokrenula firmu, konačno priznajem i to javno. Da radim i volim… posao, sebe i njih. Da ih naučim da porodica ne mora da trpi išta zbog ikog, da svako u njoj ima prava da raste i razvija svoje snove koji su kreirani još u detinjstvu, dok su ih njihovi roditelji isto tako čuvali svojim radom i ljubavlju otvarali put dalje.
Budite tu za decu, ali i za sebe! Naučite ih primerom kako da ne odustaju i ne zaboravite da je srećna porodica samo ona u kojoj svi imaju priliku da se razvijaju po želji i ličnim afinitetima… Čak i kada ih takve želje razdvoje kilometrima.
