Vaša beba se kretala, istraživala, bacala predmete, punila i praznila kutije, igrala se slogovima i kombinacijama slogova, a sada sa punih 12 meseci gleda ka Vama i doziva Vas, pokazuje šta želi i uveliko brblja.
Šta raditi da dete progovori/kako ga stimulisati?
Čim dete primeni neke od pomenutih oblika za komunikaciju treba da odgovorite ODMAH. Kada dete pokaže predmet, kažite naglas kako se to zove, a zatim pokažite na predmet i pitajte ga šta je to. A zatim još jednom to ponovite. Ako ga bude imenovalo, ali nije pravilno, izgovorite vi pravilno, pa sačekajte da ponovi i tako nekoliko puta. Ako dete ne zna naziv, imenujte ga vi, pa sačekajte da ponovi.
Motivacija je ključna. Pustite da vas vodi, pratite detetov interes rečima ili radnjama (imitirate ga, komentarišete, pratite u aktivnostima).
Odgovorajte entuzijastično, na taj način gradite njegovo samopouzdanje i ohrabrujete ga da sve više stupa u komunikaciju.
Zašto je važno da čekate reakciju vašeg deteta? Zamka za roditelje!
Ako imenujete bez pauze ne pružate priliku da vam se dete obrati. Čekanje je moćno sredstvo. Roditelji često upadaju u zamku pa od želje da dete što pre kaže određenu reč, preuzimaju ulogu i govornika i sagovornika-postavljaju pitanje ne davajući detetu dovoljno vremena odgovaraju umesto njega ili nastavljaju sa dodatnim i ponekada nepotrebno opširnim pitanjima.
Iako čekate i slušate nekada nećete razumeti šta dete hoće, to može biti frustrirajuće. Probajte sa imitacijom glasova ili reči i čekajte da li će jasnije da izrazi potrebu. Nagradite svaki detetov pokušaj da se vokalno izrazi, imenuje, zahteva iako nije pravilno, za dete je bitno da ste se potrudili, da ste ga uvažili kako bi ga osnažili u ponovnoj komunikaciji.
Stvarajte uslove da podstaknete da dete inicira govor, zahteva, komentariše.
Koje reči se koriste za stimulaciju?
Deca uživaju u zanimljivim zvucima i rečima, koje čuju i proizvode. Jednostavni su za pamćenje i razumeju ih jer su rečene sa mnogo animacije i praćeni su gestovima.
Jedan od brzih načina da se povežete sa svojim detetom koje počinje da komunicira, je da imitirate njegove radnje, facijalnu ekspresiju, zvuke ili reči sa povremenim menjanjem modulacije glasa.
Koristite reči prateći detetove aktivnosti i komentarišite- ako se spušta niz tobogan VIII, pretvaramo se da beba spava ŠŠŠ, ako nešto padne-Pade, ili OPA, BACI…balon pukne BUUUM, ako jedete AM
U zavisinosti od uzrasta i razvijenosti govora, prilagođavamo reč ili rečenicu u zavismosti od nivoa i trenutnih mogućnosti deteta (dete se udarilo i kenjka ooo – mi kažemo booli, za starije dete imenujemo kroz rečenicu dete donese auto i kaže auto brrm, a mi kažemo veeliiiki auto, ili ide brzo viiii.
Kada stimulišete govor koriistite jednu reč ili kratku rečenicu!
Kada stimulišete razumevanje opet oprezno sa brojem reči.
Važnost igre – uspostavljajte učenje kroz motivaciju
Uparujte igračke slične detetovim na taj način se ukljujčujete i pratite interes deteta, budite motivaciju i podstičete komunikaciju.
Ovim načinom igre možemo razviti i nadograditi imaginarnu igru tj Igru kobajagi (lutka jede, spava, kuvamo ručak i jedemo, javljamo se na telefon i pretvaramo da nas zove baka).
Putem igre se uči veliki broj reči i svakodnevno se povećava razumevanje i broj naučenih reči. Povećavanjem broja reči polako se javljaju i prve rečenice od 2-3 reči: „Tata ide auto“.
Prihvatati aproksimacije („oda“ ili “vo“za vodu, „ba“ za baci..) osnaživati dete i nagrađivati ih.
Manje je više! Dok dete nije progovori interpretirajte njegove postupke i poruke sa jednom ili dve reči koje će moći da imitira kada bude mogao da kaže (dete vuče-kažemo teško, pokavasi se – kažemo mokro, nešto mu padne kažemo – padeee…)
Najčešće su prve reči imenice. Čak više od 70% početnog rečnika čine imenice. Od ostalih vrsta reči, među prvim rečima usvajaju se i glagoli.
Oko prvog rođendana očekujemo da dete:
- može da oponaša (imitira) zvukove i pokrete;
- ima gestove (npr. maše pa-pa);
- ima pokazni gest (prstom nam pokazuje na objekat/osobu koja mu je privukla pažnju);
- ima združenu pažnju (prati vaše usmerenje na određeni objekat/osobu);
- uključuje se u naizmeničnu igru.
Dete koje je ovladalo ovim veštinama jeste dete koje će vrlo brzo da progovori. Prvu reč možemo očekivati najranije oko 10. meseca, najčešće oko 12.meseca, a razvojne norme dozvoljavaju da to bude do 18. meseca.
Ako se prva reč ne javi do 18. meseca, trebalo bi da potražite procenu i savet logopeda.
Svaki nivo razvoja govora, jezika, senzomotorike i emocija ima svoj određeni period formiranja, i ako se propusti, teško se nadoknađuje. Zato ukoliko posumnjate na bilo kakva odstupanja potražite savet stručnjaka i odklonite nedoumice u vezi sa pravilnim govorno-jezičkim razvojem deteta.
Autor teksta: Katarina Anđelković, master logoped, BCaBA terapeut
Logopedski centar „Lingua Logos”
Belville, Đorđa Stanojevića 11đ, Novi Beograd
