Darija Petrović Lubanska, psiholog i TA psihoterapeut, govori o pripremi za majčinstvo, izazovima i zamkama, ali i o tome kako adekvatnom pripremom olakšati sebi svakodnevnicu.
Mamacom&ja: Koliko se kroz terapije susrećete sa situacijom osećaja usamljenosti i bespomoćnosti u periodu nakon porođaja – novih životnih promena?
Darija Petrović Lubanska: Osećanja bespomoćnosti, besciljnosti, umora, besmisla, usamljenosti, definitivno su neosporni pratilac postpartuma, kao što su i ljubav, radost, ispunjenost i svaka majka (ne samo provorotke) koje sam viđala u terapijskoj sobi su bar jednom pomenule da su iskusile osećanja o kojima pričamo. Značajno je o tome govoriti posebno u svetlu očekivanja koje često imamo – očekujemo da ćemo biti srećni i uživati u novoj ulozi i kada to izostane ili se ne poklopi sa očekivanjem majke imaju intenzivan osećaj krivice. Često baš zbog stigme o ovome ni ne pričaju dok se dešava, već informacije o tome koliko im je bilo teško isplove tek kasnije u svetlima nekih drugih kriza.
Mamacom&ja: Koje su društveno nametnute stvari, a bilo bi poželjno sagledati ih pre roditeljstva?
Darija Petrović Lubanska: Društvo nam nameće mnogo toga. U kontekstu roditeljstva mislim da su to najviše visoki standardi a premalo uputstava i empatije. Brzi smo da osudimo majku koja radi, kuću koja je neuredna, decu koja su u prljavoj garderobi. Očekujemo da žena može da uradi sve i da po mogućnosti izgleda lepo i bude namirisana dok žonglira majčinstvom, karijerom, brakom, prijateljstvom, socijalnim životom, a sa druge strane nemamo kvalitetna uputstva za to kako postaviti prioritete, nositi se sa izazovima, niti stabilnu podršku, pa ni empatiju šire zajednice. Pre roditeljstva sagledajte šta to očekujete od sebe a šta od Vas očekuje okolina, Vaši roditelji, šta bi se uklapalo u “sliku o Vama” i šta Vi i Vaš partner o tome mislite. Takođe, identifikujte svoj set vrednosti jer će Vam to biti najkvalitetniji kompas za donošenje odluka.
Mamacom&ja: Kako osvestiti nametnuta/nepoželjna uverenja iz porodice koje dolazimo?
Darija Petrović Lubanska: Kada živimo život koji nije u skladu sa našim vrednostima to registrujemo po utisku generalizovanog nezadovoljstva koje ne znamo sa čim tačno da povežemo, osećajem da izdajemo sebe, utiskom da ima puno stvari koje moramo a ne želimo da uradimo i osećajem umora i depresivnog raspoloženja koje može ga da prati. Utisak da se udaljavamo od sebe i drugih bliskih ljudi i da smo rob pravila i očekivanja. Krivica, sram i osećaj dužnosti su česti pratioci.
Princip po kom se radi na ovim uverenjima jeste da se prvo identifikuju, da prepoznamo u kojim životnim situacijama ih najčešće vidimo, odakle dolaze, i da polako formulišemo alternativna uverenja koja su u skladu sa našim vrednostima i da budemo dosledni u primenjivanju novih standarda.
Mamacom&ja: Kako se pripremiti za ono što me nisu naučili, ali ja želim da naučim svoje dete?
Darija Petrović Lubanska: Mi često hoćemo da pružimo našoj deci ono što nama naši roditelji nisu pružili, što je plemenito. Istovremeno je potencijalno problematično jer se u tom vrtlogu previde potrebe deteta. Krenite prvo od toga šta Vašem detetu treba i kako Vi to najbolje možete da mu date (na primer, da li Vi želite da Vam dete svira klavir jer Vi kao mali niste mogli, ili Vaše dete zaista želi da svira).
Ako prepoznate da su detetu potrebne veštine koje Vi nemate (recimo emocionalna regulacija, postavljanje granica) imamo dva potencijalna puta. Vi možete da osigurate da sami naučite te veštine (kroz kurseve, psihoterapiju, rad na sebi, menjanjem svojih brazaca), pa da delom modelujete detetu drugačije ponašanje i budete izbor novog znanja. Drugi put jeste da ponudite detetu druge izvore znanja poput radionica, stručnjaka za rad sa decom, edukativnih slikovnica, igračaka i filmova.
Sasvim je u redu da vežbate da pustite dete da bude ljuto ili da priča o svojim strahovima, iako recimo to Vama nije bilo dozvoljeno u porodici, pa da Vi na svojoj psihoterapiji ili kroz vođenje dnevnika obradite šta to za Vas znači.
Ultimativno, jako je važno uspostaviti zdravu svest o granici nas i našeg deteta. Mi smo dve različite osobe, sa različitim istorijama, okolnostima, osećanjima, temperamentima i potrebama i da će različite akcije odgovoriti na te potrebe. Na ovakav način se prekidaju lanci generacijskog prenosa obrazaca.
Mamacom&ja: Kako se pripremiti za roditeljsku ulogu?
Darija Petrović Lubanska: Edukacija je jako važna jer je to deo pripreme za nepoznatu situaciju. Edukovati se možemo kroz knjige koje nam mogu pomoći da razumemo šta otprilike možemo da očekujemo u kom periodu. To smanjuje neizvesnost i gradi iluziju kontrole koja je važan resurs. Razgovor sa ljudima koji će deliti iskustva na negujući način (a ne oni koji će nas preplavljivati horor pričama i neslanim šalama o nespavanju i jezivim porođajima), takođe su korisni. Uvek bih preporučila i psihoterapiju i grupe podrške. Pored znanja koje možemo da prikupimo, deo edukacije podrazumeva pripremu partnerskog odnosa za ovu novu razvojnu fazu, pripremu nas samih psiho-socio-fizički, i naravno pripremu prostora oko nas. I ključan deo jeste da kroz edukaciju prolazimo sa partnerom kad god je to moguće. Ispred nas je izazovan period i kako se možemo pripremiti individualno tako možemo pripremiti i partnerski odnos i time ga ojačati za novu fazu.
Mamacom&ja: Kako prihvatiti teškoće, nesavršenosti, nesnalaženja…
Darija Petrović Lubanska: Važno mi je naglasiti da je osećanje tuge, zabrinutosti i iscrpljenosti posle porođaja uobičajeno. Trudnoća i porođaj dovode do značajnih hormonskih promena i upareni sa visokim zahtevima za prilagođavanjem, očekivano je da se jave i promene u emocionalnoj sferi.
Ono što možemo uraditi jeste: pre svega smanjiti previsoka očekivanja, naročito u smislu kako bi trebalo da se osećamo. Oformiti sistem podrške – angažovati članove porodice i bliske osobe koje pružaju podršku, razumevanje. Partnerski odnos je takođe veliki izvor potencijalne podrške. Velike benefite može da donese i blaga fizička aktivnost (naravno u skladu sa opštim fizičkim stanjem). Ponekad će se desiti da stvari koje su ranije pomagale više ne rade i to je u redu. U tim slučajevima uvek možete potražiti stručnu pomoć psihoterapeuta bez stida i ustručavanja.
Mamacom&ja: Kako održati komunikaciju i osećaj zajedništva u partnerskom odnosu?
Darija Petrović Lubanska: Partnerski odnos je zaista na testu u periodu kad u njega ulazi treća osoba. Koliko god da je beba željena, planirana i mi spremni, neosporno će njeno prisustvo promeniti dinamiku, rituale i zahtevati od nas da revidiramo planove i očekivanja.
U momentu kada dolazi beba mi od romantičnih partnera prelazimo u roditelje i partnere, i neophodno je zadržati svest o tome da partnerski odnos mora ponekad da dobije primat i bude važniji od bebe. Vladeta Jerotić je govorio da je beba onoliko zdrava i dobro funkcionalna koliko je zdrav odnos mame i tate. Dakle, odnos je ključ. I na njemu moramo raditi za dobrobit svih onih koji su u njega uključeni.
Evo nekih ideja:
Jako je važno održati male rituale koji će nas podsetiti da smo i dalje partneri – poljubac za dobro jutro i laku noć, razmena nežnosti, kratak telefonski razgovor ili poruka u toku dana. Sitni rutuali zapravo čine život i imaju veliku snagu, zato ih nemojte zaboraviti.
Najbolje je isplanirati jedan sat u nedelji kada idemo na “dejt” a beba može da bude kod babe, dede, u vrtiću ili sa bejbisiterkom. To može da bude šetnja, spremanje obroka, film, odlazak negde, šta god da je izvodljivo i dostupno kada razgovaramo o svemu samo ne o bebi i obavezama oko kuće. To vreme treba da bude posvećeno nama kao paru, kada ćemo da upoznajemo jedni druge kroz prizmu ovih novih uloga.
Sve ovo može da učvrsti odnos i podstakne ga na naredne razvojne faze.
Mamacom&ja: Koliko nas blokira i frustrira potreba da kontrolišemo situaciju i funkcionišemo po nekim našim smernicama?
Darija Petrović Lubanska: Svi mi ponekad osetimo potrebu da kontrolišemo spoljašnjost, i taj utisak je sve intenzivniji što smo anksiozniji, jer mi zapravo nikad nemamo kontrolu nad spoljašnjim svetom i to zvuči zastrašujuće.
Dokle god se fokusiramo na svet oko nas, to će naša aksioznost rasti jer smo sve više suočeni sa idejom koliko smo bespomoćni. Isto važi i za funkcionisanje po pravilima koja nisu naša. Kultura, šira porodica nam često nameću ideje o tome “kako treba” živeti. Dolazak bebe definitivno na neko vreme onemogućava i život u skladu sa našim ritualima i te promene nisu prijatne. Ono što bih uvek preporučila jeste da pišemo liste stvari koje možemo da kontrolišemo i liste stvari na koje ne možemo da utičemo i da svesno biramo da se posvetimo onome što je u domenu naše moći. Osećaji frustracije, blokiranosti, bespomoćnosti će se sigurno time smanjiti i njihovo mesto će zauzeti osećaj veće moći, zdrave svesnosti o kontroli i uticaju, svrsishodnost i ispunjenosti.
Mamacom&ja: Kako promenuti perspektivu, jer se lako ulazi u neki zamišljeni krug prilagođavanja gde se zanemaruju i lične i partnerske potrebe?
Darija Petrović Lubanska: Naše telo i psiha imaju različite načine da nam saopšte da ne živimo u skladu sa svojim potrebama. Primetićemo umor, nezainteresovanost, bezvoljnost, glavobolje, različite telesne znake koji mogu sugerisati neki disbalans, košmarne snove koji su neuobičajeni… Sve to mogu biti signali da ne živimo u skladu da onim što nam zaista treba i tad je momenat da zastanemo i zaista pogledamo šta se dešava. Posmatram klijente kako u takvim situacijama često rade zapravo suprotno – počnu da odlažu bavljenje problemima ili počnu da brzaju „da bi što pre sve rešili, pa da konačno imaju vremena da odmore i posvete se sebi“. Istina je međutim da obe ove strategije samo hrane anksioznost od koje želimo da pobegnemo i ne regulišu emocije zaista. Ako se prepoznajete, evo par ideja: Dizajnirajte za sebe ritual – pisanje dnevnika 10 minuta pred spavanje, sat vremena psihoterapije nedeljno, zakazan trening ili šetnja. Dok pravite doručak meditirajte 5 minuta. Mi se udaljimo od potreba i odnosa kada nismo prisutni i sve tehnike mindfulness koje nas vraćaju u sadašnji trenutnak će napraviti razliku.
I naravno, uvek postavite sebi ova tri pitanja – šta meni sad treba; šta ja mislim o ovome i šta ja želim u ovom trenutku. Sigurna sam da će vam pomoći da mapirate potrebe, uvidite prostor za granice i nađete ideju rešenja.
Mamacom&ja: Da li se zajednički treba strateški pripremiti za ulogu roditelja?
Darija Petrović Lubanska: Mi ulazimo u odnose sa svojim uverenjima, očekivanjima koja nosimo iz svojih porodica i drugih odnosa, koja treba uskladiti i izgraditi sopstvena, a koja tek dolaskom novog člana porodice mogu biti dovedena u pitanje. Upravo zbog toga je važno da oba partnera budu uključena u pripremu i planiranje za ulogu roditelja.
U ovoj fazi se postavljaju temelji, grade se pravila kako komuniciramo jedni sa drugima, kako se družimo, postavljamo granice između sebe ali drugih sistema. Partneri se uče zajedništvu i zajedničkom rešavanju izazova, konflikata i kriza. Upravo zbog važnosti zadataka partnera u ovoj fazi neophodno je aktivno učešće oba partnera, razumevanje uloga roditelja, usklađivanje, podele obaveza i odgovornosti, adekvatna komunikacija, razumevanje izazova koje dolazak novog člana porodice donosi, na način da oboma odgovara. Ukoliko bi se zadaci ove faze preskočili ili nisu urađeni tako da odgovaraju i jednom i drugom partneru, naredne faze mogu biti izazovnije.
Mamacom&ja: Zašto mnoge žene imaju osećaj da ne mogu (i da ne treba) razgovarati o tome kako se osećaju nakon porođaja (strah da nisi dobra majka, strah od odbacivanja…)?
Darija Petrović Lubanska: Veliki broj žena suočava se sa postporođajnom depresijom, a da su kratkotrajna tuga, uznemirenost, zabrinutost, preplavljenost, plačljivost normalni procesi uslovljeni hormonskim promenama.
Otežavajuću okolnost za prevazilaženje stresa u ovom izazovnom periodu za ženu, čine rodne i polne uloge, vrednosni sistem, uloga žene, majke, partnerke, uverenja i očekivanja koja su karakteristična za područje Balkana koja su neadekvatna i nefunkcionalna za doba u kome živimo.
Ono što možemo da uradimo jeste da revidiramo šta za svaku od nas znači uloga majke i kako mi možemo da uskladimo očuvanje mentalnog zdravlja i te uloge.
Svaka od nas za sebe ima pravo i odgovornost da se zapita: da li je ovo u skladu sa tim kako ja hoću da živim, šta meni smeta, sa čim se ja ne slažem, šta ja želim.
Zatim je važno registrovati da se zaista radi o periodu koji je težak, ali koji prođe, te se podsećati na taj vremenski kontinuum, na koji kad zaboravimo, osećamo se zarobljeno i preplavljeno.
Postoji svakako veliki prostor odgovornosti javnosti i institucija da uspostave sistemska rešenja, poput edukacija lekara i medicinskog osoblja, savetovališta za majke i bebe pri porodilištima i slično. Dok se to ne desi svaka od nas može da traži pomoć terapeuta za sebe i svoj partnerski odnos, konsultuje se sa stručnjacima i pridruži zajednici istomišljenika jer verujte mi ima ih.
Mamacom&ja: Koje bi bile tehnike za prevazilaženje stresa u postpartumu?
Darija Petrović Lubanska: Tehnike za prevazilaženje stresa mogu varirati zavisno od toga šta nama prija.
Krenuti od tehnike dvostruke svesnosti, koja je važna tehnika telesne psihoterapije. Pratiti kako izgleda naš unutrašnji svet, kako je u telu i onda pogledati oko sebe. Zatim se ponovo vratiti u telo, pa uključiti čulo sluha. Ponovo videti kako je u telu, pa se fokusirati na mirise u prostoriji i tako dalje.
Tehnike disanja su jako važne, jer mi često umemo da se stisnemo kad smo pod stresom, zaista da prestanemo da dišemo. Tehnike poput 4-7-8 gde udahnemo sasvim 4 sekunde, zadržimo dah 7 sekundi i polako izdahnemo kroz 8 sekundi. Ponovljena par puta ova tehnika može da nas smiri.
Naravno, forkusiranje na stvari koje možemo da kontrolišemo i pisanje listi pomaže onima koji su više kognitivni tipovi.
Neopdohna je takođe i blaga fizička aktivnost (naravno u skladu sa savetima lekara i opštim fizičkim stanjem) i što više boravka u prirodi. Bonus savet – ugasite notifikacije na telefonu i smanjite izloženost socijalnim medijima.
Tehnika je mnogo i svako od nas ima slobodu da bude kreativan i izabere ono što njemu najviše prija.
