Postpartum je postporodjajno životno poglavlje koje počinje odmah nakon porođaja. Jako izazovan period za ženu, kada se privikava na novu ulogu paralelno sa fizičkim promenama koje doživljava. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je postnatalni period najzapostavljenija faza u životu majki. Nažalost, činjenica je da se jako malo govori o zdravstvenom stanju žene u ovom periodu.
Aleksandra Marinković, diplomirani psiholog i psihoterapeut u edukaciji, čije aktivnosti pratimo u okviru grupne podrške ženama u postpartumu, je naša sagovornica na temu – kako žena može sebi olakšati postpartum?
Mamacom&ja: Postpartum je jako važna tema o kojoj se jako malo govori u našoj zemlji. Zbog čega se tako važnoj temi ne posvećuje dovoljno pažnje?
Aleksandra Marinković: Čini mi se da je riječ o kombinaciji više faktora koji su doveli do toga da se generalno zdravlju žene a pogotovo mentalnom zdravlje nakon poroda ne posvećuje pažnja. Patrijarhat i sve ono što prati mit o majčinstvu i podrazumijevajućem žrtvovanju radi potomstva učinili su da same žene nakon što postanu majke svoje osnovne potrebe ignorišu, često vjerujući da su sebične ako rade nešto za sebe. Pritom smo društvo koje pretjerano romantizuje majčinstvo i ako ste na svijet donijeli zdravu bebu nekako se smatra da morate biti samo i isključivo srećni. A znamo da je realnost drugačija, da su bebe zahtijevne i da su velika odgovornost, da mnoge mame nemaju skoro nikakvu pomoć, da sve rade same, da nemaju predaha.
A čak i ako imaju pomoć, opet imaju pravo da se osjećaju loše, da budu tužne, depresivne ili anksiozne. Ta stanja su tu s razlogom, imaju korijene u ličnoj istoriji svake od nas i nismo razmažene, kako se često misli.
Mamacom&ja: Eko-eho centar menja stvari na ovom polju, od kada postojite i koje su vaše aktivnosti?
Aleksandra Marinković: Udruženje Eko-Eho Centar za edukaciju i promociju zdravog života postoji od 2018. godine i sve naše aktivnosti usmejene su na pružanje psihološke podrške ženama u podtporođajnom periodu. Kontinuirano radimo na podizanju svijesti o značaju mentalnog zdravlja majke, o tome koliko je važno da mama bude dobro, ne samo zbog sebe već i zbog djeteta i cijele porodice.
Naša redovna aktivnost je grupna psihološka podrška u Banjaluci a od juna ove godine u saradnji s našim partnerima po prvi put ćemo uspostaviti grupu podrške u Sarajevu.
Učešće u grupama je besplatno.
Usudiću se ipak da kažem kako je možda naš najveći uspjeh skrining mentalnog zdravlja porodilja i trudnica u Banjaluci, i to u preko šezdeset ambulanti porodične medicine u Banjaluci. Ljekari svoje pacijentkinje skriniraju i ako postoji rizik upućuju ih u Centar za zaštitu mentalnog zdravlja gdje se po potrebi uključuju u tretman. Skrining je počeo prije mjesec dana (maj 2022.) i nestrpljive smo da dobijemo prve rezultate.
Mamacom&ja: Koje su najvažnije stavke kada govorimo o postpartum? Na šta žene najviše da obrate pažnju?
Aleksandra Marinković: Oko 20% posto žena pati od postporođajne depresije ili anksioznosti. Ti podaci su višestruko potvrđeni a naš probni skrining koji smo radile 2020. godine takođe govori isto iako smo imale relativno mali uzorak. Ono što je kod nas posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da se 50% tih žena nikada ne obrati za stručnu pomoć.
Neki od simptoma postporođajne depresije ili anksioznosti su pretjerana i konstantna zabrinutost, poremećen san, česte epizode tuge i/ili plača, osjećaj neadekvatnosti, nekompetentnosi, nemogućnost da se mama emociotivno poveže sa svojom bebom, pa žene često kažu im se čini da ne vole svoju bebu i to ih užasava. Ako ovi simptopi potraju duže od dvije sedmice potrebno je potražiti pomoć.
Postporođajna depresija je najčešća zdravstvena komplikacija nakon poroda. I ona je izlječiva.
Mamacom&ja: Koliko je institucionalna podrška važna u procesu oporavka od trudnoće i porodjaja?
Aleksandra Marinković: Izuzetno je važna. Upravo iz tog razloga smo insistirale da se uvede skrining mentalnog zdravlja porodilja i trudnica u primarnu zdravstvenu zaštitu i nadamo se da će to postati redovna praksa. Ovako važna stvar ne može da se tretira bez uključenosti sistema. I veoma smo zahvalne Domu zdravlja Banja Luka i Centru za zaštitu mentalnog zdravlja koji momentalno uključuje u tretman svaku skriniranu ispitanicu za koju se pokaže da je u riziku. To ne bi bilo moguće da Ministartsvo zdravlja i socijalne zaštite RS nije prepoznalo značaj ovog problema i uvrstilo skrining u svoj Akcioni plan za program promocije mentalnog zdravlja građana RS. Takođe imamo podršku Gradske uprave Banja Luka, čije prostorije smo dobile na korišćenje za održavanje susreta grupe podrške.
Dakle nemoguće je unaprijediti sistem podrške bez sveobuhvatog djelovanja.
Mamacom&ja: Koje grupe podrške, aplikacije, osobe…bi preporučili našim čitateljkama kako bi lakše prošle kroz postpartum?
Aleksandra Marinković: Nas možete naći na FB (https://www.facebook.com/ekoehocentar) i Instagramu (@ekoehocentar). Tu je i naša zatvorena grupa “Niste same – grupa za podršku ženama u postporođajnom periodu.”
Sjajne stvari se mogu naći na FB stranici pod nazivom “Centar za reproduktivno mentalno zdravlje” iz Hrvatske.
Mamacom&ja: Pipremate grupu podrške ženama u postpartumu u Sarajevu kao sledeću aktivnost. Možete nam reći detaljnije o radu grupe?
Aleksandra Marinković: Tako je. Trenutno prikupljamo prijave i sve mame iz Sarajeva i okoline mogu da se prijave za članstvo u grupi, a detalji o tome kako se prijviti nalaze se na pomenutoj FB stranici.
Riječ je dakle o grupi za psihološku podršku koja ima za cilj da okupi žene koje se nalaze u istoj životnoj fazi i koje se suočavaju sa sličnim izazovima, dilemama i neprijatnostima. Naša iskusva iz dosadašnjeg rada u ovom polju su veoma pozitivna, grupa je zaista resurs jer nam je svima potreban osjećaj pripadnosti i potvrde da ono kroz šta prolazimo nije nešto s druge planete već da je ljudski, da se dešava i drugima.
Naše drage saradnice iz AGAPE Uruženje za kulturu zdravog življenja će voditi grupu u Sarajevu. Riječ je o profesionalcima s dugogodišnjim iskustvom u psihoterapiji i radu s grupama. Takođe se još uvijek možete prijaviti za grupu u Banjaluci. Učešće u grupama je besplatno.
