Da li ste znali da su određene predveštine neophodne za pojavu prve reči?
Prelingvalna faza
Pre pojave prve reči dete prolazi kroz prelingvalnu fazu, odnosno fazu gukanja i brbljanja. Tokom faze brbljanja dolazi do slogovnog udvajanja iz koga će se vremenom razviti prve reči. Iskoristite ovaj period i stimulišite dete da vokalizuje i intenzivnije brblja. Majke instinktivno reaguju na prvo detetovo gukanje, uzvraćaju na detetovo brbljanje. Podržavajte detetovu spontanu vokalizaciju osmehom i ohrabrite ga da to ponovi. Imitirajte detetovo brbljanje tako što ćete za njim ponoviti izgovoreno, a ono će svakim danom sve više težiti da vas imitira. Ovo je već neki vid dvosmerne komunikacije kroz kojiće dete učvrstiti svoju verbalnu produkciju i ona će postati svesna i voljna. Detetovo brbljanje vezujte za reč na koju liči. Kada dete izgovori ta-ta, to povezujemo sa tatom. Pokažemo tatu iponavaljamo reč tata.
Imitacija
Govor se uči oponašanjem. Pre oponašanja govora deca imitiraju pokrete koji mi izvodimo kao i manipulisanje objektima. Budite dobar model svom detetu. Iskoristite zajedničke trenutke da detetu pokažete kroz igru upotrebu predmeta iz detetovog okruženja. Igrajte se ikroz igru učite dete kako da vozi auto, kako da otvori kutiju, svira metalofon, lupa bubanj, mazi bebu, hrani lutku. Stimulišite dete da vas oponaša dok mašete, tapšete, kucate na vrata, ljuljate bebu. Koristite predmete iigračke za koje dete pokazuje interes. Uspostavite kontakt sa detetom, usmerite mu pažnju i pokažite model. Češće ponavljajte određene modele za imitaciju. U početku podstičite jednostavne imitacije sa igračkama. Postepeno uvodite varijacije sa istom igračkom. Ukoliko dete voli medu možete maziti medu. Kasnije možete ljubiti medu, hraniti ga, staviti ga da spava, ljuljati ga. Govorom ispratite svaki vaš pokret i imitaciju deteta. Naizgled jednostavna imitacije deteta je bitan preduslov za razvoj igre deteta, kao i za razvoj receptivnog i ekspresivnog govora.
Gestovi
Nedovoljno razvijena neverbalna komunikacija i oskudna upotreba gestova mogu biti jedan od pokazatelja kašnjenja govorno-jezičkog razvoja. Od prvih dana detetovog rođenje koristimo i neverbalnu i verbalnu komunikaciju. Verovatno vam se nekada činilo da vas vaša mala beba razume. Ali ona nije razumela vašu verbalnu poruku, već počinje da razume vašu neverbalnu komunikaciju. Naglašavajte gestove u svakodnevnim sitauacijama. Deca pomoću gestova pokazuju, traže, negoduju. Ukoliko idete na pregled kod pedijatra ili logopeda jedno od pitanja će biti da li dete koristi pokazni gest?
Pokazni gest se razvija pre 12-tog meseca ima svrhu traženja odnosno dobijanja željenog predmeta. Zahtevanje je jedna od prvih veština koja se razvija kod deteta. U početku beba plače kada je gladna i vidi mleko, nakon toga poseže, vuče nas za ruku, I kasnije koristi pokazni gest ka željenom predmetu. Kako bi stimulisali frekventnije zahtevanje bitno je obogatiti detetovo okruženje željenim predmetima i igračkama. One ne bi trebalo stalno da budu dostupne detetu. Trebalo bi da budu u detetovom vidnom polju a da smo mi medijatori između njega i predmeta. Kada dete pokaže inicijativu daćemo fizički model detetu ipomoći mu na putu usvajanja gesta. Kada dete pokaže odmah ćemo dati traženi objekat. Takođe ćemo uz uspostavljanje kontaka očima imenovati predmet. Kako dete bude počelo da usvaja reči i koristi ih u svrhu zahtevanja verbalno zahtevanje će biti dominantnije u odnosu na pokazni gest.
Receptivni govor
Jedan od preduslova razvoja ekspresivnog govora je razvijen receptivni govor deteta. Receptivni govor mora prethoditi ekspresivnom govoru. Deca na ranom uzrastu više razumeju nego što mogu reći. Dete treba biti u mogućnosti da razume jednostavne naloge i prepoznaje pojedine predmete iz svog okruženja. Bitan je način stimulacije receptivnog govora deteta. Važno je koristiti kratak iskaz. U početku su to iskazi od jedne reči. Imenujemo predmete i radnje, na primer maca, beba, mleko, pade, baci. Kasnije su to dvočlani iskazi poput beba spava, maca pije, vozi auto. Važno je češće ponavljati iste reči u razičitim situacijama.Imenujte radnje koje vi i vaše dete izvršavate.
Često se dešava da roditelji nisu sigurni koji je trenutni nivo detetovog receptivnog govora, odnosno razumevanja. Često navode da je dete tvrdoglavo, neće da pokaže određenu radnju i da da traženu igračku. Od ključne važnosti pri utvrđivanju nivoa receptivnog govora je da napravimo razliku između situacionog razumevanja i razumevanja govora. Nekada roditelji smatraju da dete razume pojedine naloge, ali su oni potpomognuti određenim gestovima ili situacijom. Savet roditeljima je da testiraju svoju decu tako što će im reći da urade neki nalog van očekivane situacije i bez upotrebe gestova. Tražite od deteta da vam da neku igračku ili donese određeni predmet. Postavljajte mu pitanja i dajte mu naloge. Bitno je da pratite interesovanja i motiv deteta, na primer: „Gde je kocka?“, „Daj bebu“, „Baci loptu“,„Daj poljubac“.Budite na optimalnom rastojanju od svog deteta. Deca nisu u mogućnosti u potpunosti da isprate i razumeju sadržaj govorne poruke ukoliko nismou njihovom vidokrugu. Bitno je da su usmerani na nas, naše pokrete ireči.U zavisnosti od zrelosti deteta i stepena stimulacije neka deca će moći pre a neka kasnije da razumeju i izvrše naloge. Ukoliko ne dobijete odgovor vipokažite detetu šta ste od njega tražili kroz reč i pokret.
Budite strpljivi, pratite i osluškujte svoje dete. Stimulacija govora je svakodnevna i počinje još od detetovog rođenja. Bitna je kontinuirana i kvalitetna stimulacija. Ali ne forsirajte svoje dete. Iskustva deteta vezana za usvajanje novih veština i govora moraju biti prijatna i pozitivna. Pratite detetov motiv i počnite od onoga za šta je dete pokazalo interesovanje.
Ako pravovremena stimulacija izostane ne može se očekivati pojava prvih reči ili rečenica. Dete koje nije dobilo odgovarajuću stimulaciju u dovoljnoj meri neće biti u stanju da na vreme razvije svoje govorno-jezičke sposobnoti. Vreme provedeno u igri, pokazivanje, komentarisanje, imenovanje, imitiranje pokreta i zvukova i pevanje pesmica je od ključne važnosti u ranom razvojnom periodu vaših mališana.
Budite opušteni, uživajte sa svojim mališanima i ne zaboravite da je igra najvažniji i
osnovni vid učenja sa decom!
Autor teksta: Jasmina Vujović, master logoped, BCaBA terapeut
Logopedski centar „Lingua Logos”
Belville, Đorđa Stanojevića 11đ, Novi Beograd
