Period intezivnog rasta i razvoja deteta zahteva izbalansiranu ishranu. Kako postići i šta sve trebamo znati u vezi pravilne ishrane dece do druge godine života pitali smo dr Ličina Olgu, doktor medicine i klinički nutricionista, autor knjige “Ishrana u trudnoći i do druge godine života bebe”.
Mamacom&ja: Kada je beba spremna za uvodjenje nemlečne hrane?
dr Olga Ličina: Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa, svaku bebu treba samo dojiti minimum 6. meseci, a uz nemlečnu ishranu nastaviti dojenje minimum do godinu dana. Naravno svaka beba je priča za sebe i ove preporuke su individualne. Ne postoje dve iste bebe, čak i od istih roditelja. Uvođenje dohrane pre 4. meseca je nepotrebno, a nakon 6. meseci neophodno. Uostalom ovo je period kada beba proba nove ukuse i upoznaje se sa drugim teksturama.
Prvi obroci u periodu između 17. i 26. nedelje nemaju zadatak da zasite bebu, nego da je spreme za nemlečnu hranu. U proseku bebi se nemlečne namirnice uvode oko 5. meseca, ali ako beba nije spremna u ovom periodu, nemojte je forsirati. Takođe, ako u porodici postoji alergija ili je beba imala neku ospu, sačekati sa nemlečnom ishranom do 6. meseca. Beba pokazuje da je spremna ako je udvostručila svoju težinu sa rođenja, gleda rodiitelje kako jedu i simulira žvakanje, nema više refleks izbacivanja jezika i pljuvanja hrane, ima povećani apetiti, neredovnu stolicu i može da se postavi da sedi pod uglom od 60 stepeni, jer nikada ne treba bebu hraniti nemlečnom hranom iz naručja nego je naviknuti na stolicu.
Mamacom&ja: Koje su nutritivne potrebe bebe od 6 do 12 meseci?
dr Olga Ličina: Iako je majčino mleko jedini nutritivni izvor bio do 6. meseca, tokom prvih godinu dana je i dalje osnov na koji se postepeno uvodi broj nemlečnih obroka naspram mlečnih, da bi se do 12. meseca to svelo na četiri do pet nemlečnih obroka. Sa godinu dana, dete obično ima podoj ujutru i pred spavanje. Kalorijski gledano bebi je neophodno 100-120 kcal/kg. U ovom periodu su najveće potrebe za proteinima, čak 2g/kg telesne mase i neke amino kiseline za odojče se smtraju semi-esncijalnim tj neophodne su za razvoj mozga, a nalaze se u namirnicama životinjskog porekla. Zato je bitno da dete tokom dana za ručak ima ili mesni obrok ili žumance ili od 9. meseca belu ribu. Ove namirnice su i bogate gvožđem koje mogu da spreče nastanak anemije. Dokazano je da beba bolje koristi gvožđe iz mesa, u odnosu na žumance, zato se pernad uvodi pred kraj 6.meseca, crveno meso u 7. mesecu, a žumance tek u 8. mesecu. Jednom nedeljno mesni obrok može biti zamenjen mahunarkama(pasulj, grašak, sočivo) od 10. meseca, kada je i digestivan trakt je tada dovoljno zreo da može da vari ove kompleksnije namirnice. Masnoća je ta koja daje slast hrani i neophodna je za rastvorljivost vitamina (A, D, E i K), ulaze u sastav ćelijske membrane, u sastav nekih hormona…tako da postepeno unosimo i masnoće poput maslinovog ulja, putera, avokada. Beba treba da stekne dobre navike u ishrane u ovom peridu i da razvije ukus. Zato uvedite različite žitarice poput ovsa, spelte, heljde, ječma, raža, kako bi ih prihvatila i na njih se navikla. Ako ste ovo jeli tokom perioda trudnoće i dojenja, beba se već na ukus navikla. Savetuje se i svakodnevne voćne užine, koje mogu da se kombinuju sa žitaricama, kao i povrće koje se kombinuje ili sa mesom i žumancem ili sa mlečnim proizvodima. Kako bi se ukus razvio što bolje ne preterujte sa začinima, a šećer i so se ne treba unositi pre drugog rođendana.
Mamacom&ja: Koje su nutritivne potrebe bebe od 12 do 24 meseci?
dr Olga Ličina: U odnosu na prvu godinu rapidnog rasta i velikih energetskih potreba, dete posle prvog rođendana kreće polako da usporava rast, U proseku su energetske potrebe u stanju mirovanja oko 1000 kcal, koje se povećavaju za 200 kcal kod izrazito aktivne dece. Kako je dete postalo svesnije insistirajte na zajedničkom biranju namirnica za dnevni jelovnik. Na taj način dete će biti zadovoljno što je učestvovalo u izboru. Kada odbija hranu, vratite mu fokus na motorne aktivnosti tj podstičite da koristi pribor za jelo. Potrebe za proteinima su se smanjile na 1.2 g/ kg telesne mase, al ii dalje treba insistirati i na proteinima i biljnog i životinjskog porekla. Meso, riba ili jaja na jelovniku treba da budu dva do tri puta dnevno. Mleko je neizostavna namirnica u ishrani dece kao odličan izvor proteina, kalcijuma i fosfora. Dnevne potrebe za kalcijumom su 500-700 mg/kg koje pokriva oko pola litre mleka ili mlečnih proizvoda. Preporučuje se da se konzumiraju tri puta na dan, ali odvojeno od hrane bogate gvožđem. Pored šolje mleka ili jogurta, porcija može biti i pudinzi napravljeni sa mlekom, sir u sendviču ili makaroni sa sirom. Do druge godine ako beba ne uzima majčino mleko savetuju se upotreba adaptiranih formula. Po najnovijim preporukama udruženja pedijatra širom sveta šećer treba odložiti do drugog rođendana. Ovo se odnosi i na sve zamene poput meda, agava, fruktuznog i javorovog sirupa. Isto se odnosi i na so.
Mamacom&ja: Podelite sa nama najvažnije savete za ishranu beba do 2. godine starosti?
dr Olga Ličina: Kada govorimo o detetu do 2. godine nije najbitniji kalorijski unos, već i unosu makro i mikronutrijenata. Dete ubrzano raste i ima različite pikove i stagnacije u rastu. Zato je neophodno da se ti skokovi rasta isprate kvalitetnom ishranom, kao i kvalitenim navikama u ishrani koja su baza za ceo život. Postoji mogućnost da će dete da odbija hranu, nemojte ga terati, kako ne bi nastao otpor i negativna emocija prema hrani. Nikada ne insistirajte da dete sve pojede, a sa druge strane pustite ga da proba da što više samo jede, da pipne hranu i da se isprlja. Brisanje posle svakog zalogaja pravi negativan odnos prema hrani. Ako dete krene da odbija određenu hanu, uvek ponudite pored nje i nešto što nije među omiljenom hranom, kako bi samo posegnulo za njom. Nakon prvog rođendena, uvedite i dete u kuhinju kako bi mu odnos prema hrani bio što bolji.
