Jelena Krstić je diplomirani dramaturg, autor bloga “Mamasita blog”, dula i mama Viktoru, Mili i Filipu. Ona i suprug su nedavno, sa svoje troje dece rešili da se presele iz Zemuna u Sloveniju, gde naša sagovornica nastavlja da pruža podršku trudnicama i majkama.
Mamacom&ja: Kako ste, u novoj sredini nakon preseljenja?
Jelena Krstić: Sjajno smo, prodisali smo i bukvalno i figurativno. Živimo u selu nadomak grada i uživamo u velikom dvorištu i početku proleća.
Mamacom&ja: Možete li nam ukratko opisati @mamasita_blog?
Jelena Krstić: 2018.godine kada sam prvi put postala mama potpuno me je opčinilo iskustvo porođaja, sve lepo ali i teško što majčinstvo sa sobom nosi. Vremenom su se moja interesovanja i moja edukacija potpuno okrenuli u ovom smeru.
Sada držim jogu za trudnice, instruktor sam masaže beba, dula i porođajni edukator (vodim pripremu za porođaj). Svoj poziv i put vidim u podršci trudnicama i majkama.
Mamacom&ja: U čemu se ogleda vaša uloga dule u pripremi za porođaj, a u čemu tokom porođaja i postpartuma?
Jelena Krstić: Jako je važno da imamo u vidu da dula pruža mami ono što je mami potrebno, te je pristup individualan. U trudnoći mami pružam naučno utemeljene činjenice (informativna podrška), ali i pružam joj psihološku podršku. Zajedno radimo na otklanjanju psiholoških blokada, ako ih ima, pričamo o porođajnim željama i strahovima.
Na porođaju sam mamina fizička, psihološka i emotivna podrška. Olakšavam joj porođajnu bol, ali joj i pomažem da povrati fokus i snagu za sam porođaj.
U postpartumu joj pomažem da psihološki integriše porođajno iskustvo i ispriča svoju priču. Tu sam za nju da je podržim, vidim i razumem.
Kao vršnjačka savetnica za dojenje takođe mogu pomoći i u ovoj sferi.
Mamacom&ja: Sa kojim se izazovima najčešće suočavate u svom radnom okruženju?
Jelena Krstić: U našoj kulturi sramota je, pogotovo ako si majka, reći da ti je potrebna pomoć. Najveći izazov vidim u ohrabrivanju majki da je u redu da im je potrebna dodatna podrška.
Mamacom&ja: Da li Vas je majčinstvo promenilo?
Jelena Krstić: Apsolutno me je promenilo i toliko toga se promenilo. Najveća razlika je da svaki moj potez i odluku sada budno posmatraju 3 para okica kojima sam uzor, te je na meni da budem što bolji uzor.
Mamacom&ja: Ispričajte nam svoju priču o trudnoćama i porođajima?
Jelena Krstić: Sve tri moje trudnoće bile su potpuno zdrave i uredne. Na prvom porođaju 2018.u porodilištu bila mi je izuzetno značajna podrška partnera, te sam se 2020.godine u vreme kada je korona bujala opredelila za kućni porođaj koji je za mene bio potpuno transformišuće i osnažujuće iskustvo. Treći porođaj bio je dodatno magičan, ponovo kod kuće i uz prisustvo samo babice i supruga.
Razlika je da sam ovoga puta sve prošla samostalno sa bebom, oslanjajući se isključivo na svoju snagu i intuiciju, babica je bila tu da sredi pupak i proveri posteljicu, sve ostalo bilo je samo moje i bebino uz muževljevu ogromnu emotivnu podršku.
Mamacom&ja: Koja je razlika između kućnog i bolničkog porođaja?
Jelena Krstić: Ono što čini veliku razliku između kućnog i bolničkog porođaja je sloboda pokreta i kretanja. U kućnom porođaju mogla sam da hodam, plešem, klečim, tuširam se i radim apsolutno svaku stvar koja mom telu prija i pomaže. Da sam htela mogla sam i da jedem i pijem vode, što verujem da bi bilo značajno da je porođaj potrajao.
U bolničkom porođaju od kada vas uvedu u salu dok se ne porodite ostajete da nepomično ležite na ledjima. Zamislite samo krsne kontrakcije koje vam se lepe za leđa i osećate kao da vas nešto mučki struže u tom delu tela. U bolničkim uslovima dodatjte ovome i odsustvo mogućnost da se okrenete ili pomerite, što celu situaciju čini duplo težom. Vaša pratnja na porodjaju može takodje da uradi šta god vam prija u kućnim uslovima. Dok u bolničkim najčešće samo sme da stoji pored kreveta, drži vas za ruku i bodri rečima. Naglasila bih da je i ovakav vid podrške veoma značajan, ali ne i idealan.
Dolazak bebe na svet je takođe jedna nepotrebno brzinska stvar u bolničkom porođaju. Pupčana vrpca se odmah preseca i mami se beba stavlja na grudi 15-ak minuta. U kućnom porođaju, beba se rađa u prirodnom osvetljenju svoga doma i odmah polaže majci na grudi. Pupčanik ostaje da otpulsira oko sat vremena dok ne pobeli i sva dragocena krv ne ode bebi. Beba ima sve zlatne sate ovog sveta sa svojim roditeljima. Odmah se stavlja da siki, nakon čega i može da leži oboma na grudima kako bi se odmah povezala i sa tatom.
Mamacom&ja: Koje su to glavne stvari na koje morate podsećati sebe najčešće?
Jelena Krstić: Vrlo lako upadnem u toksičnu kulturu pregorevanja i rada, pa stalno podsećam sebe da je u redu da odmorim i usporim.
