Uvek prirodna, empatična, racionalna, odmerena i inspiratrivna Dragana Minić Stefanović (@bababloga) je ponosna mama dvojice dečaka i diplomirani novinar, koja svoju posvećenost i strast prema poslu usmerava na pisanje i vođenje bloga www.bababloga.rs. Za naš portal je govorila o svim onim pitanjima (čitaj mislima i osećanjima) sa kojima se susreće svaka današnja nova majka.
Mamacom&ja: Dragana ko je Bababloga?
Dragana Minić Stefanović: Bababloga je pseudonim pod kojim sam pre četiri godine počela da pišem blog. Kratko ime za koje sam verovala da će se lepiti za uši, a kasnije, ispostaviće se, i za dušu –čitalačku i moju.
Bababloga je i Instagram profil na kom svakodnevno spontano, uz mnogo zbilje na duhovit način, kroz formu story pisanja “obrađujem” životne teme koje nas se mahom sve tiču i koje nas u nekom momentu sve okrznu. Iz mnogo ličnog doživljaja, kroz poglede i iskustva čitalaca, a sve preko moje interne komunikacije sa pratiocima, koju često anonimno i podelim, stvara se neka nova novinarska forma koju, dok sam studirala novinarstvo nije postojala.
“Bababloga je fenomen…genijalna…brend…omiljena…lek za dušu…publicista…jutarnja rutina uz kafu…” – tako je opisuju i doživljavaju svi koji je svakodnevno prate.
Bababloga je moj multimedijalni kanal i ventil, tu se kao diplomirani novinar slobodno izražavam i iskreno sada već ni ja ne mogu bez Nje.
“Bababloga – slobodni novinar” je sada i naziv moje firme koja posluje pod umetničkom šifrom pisca i koja i tako mlada već ima solidan fond ispisanih tekstova za potrebe raznih firmi.
www.bababloga.rs je zvanična web stranica na kojoj će se uskoro naći ceo Bababloga koncept, u raznim formama objavljen.
Mamacom&ja: Da li ste se pripremali za porođaje?
Dragana Minić Stefanović: Nisam se pripremala za porođaje. Nijednu školu roditeljstva nisam pohađala. Moja najveća edukacja u tom periodu se završila nakon prvog zatrudnjavanja vantelesnom oplodnjom. To su uglavnom bile knjige i vodiči koji su mi pomogli da se upoznam sa celom VTO procedurom, kao i da se psihički pripremim za svaki taj korak. Onog momenta kada smo saznali da trudoća postoji, opustili smo se i uživali u iščekivanju velikog dana.
Druga trudnoća nas je zadesila prirodno i vrlo brzo nakon prve, tako da smo već bili spremni i svežim iskustvom opremljeni J
Mamacom&ja: Ko Vam je bio najveća podrška tokom trudnoće i postpartuma?
Dragana Minić Stefanović: Muž i sestra, oboje lekari i dužurni za svako moje pitanje i nervozu. Ali i sama sebi. Usled nekih teških životnih okolnosti, koje su zadesile naše porodice baš u tom periodu nije bilo mnogo uslova za razvijanje sindroma ‘razmažene trudnice’ . Bili smo podrška jedni drugima, oni meni, ali i ja njima.
Mamacom&ja: Da li ste imali podršku nakon porođaja (isplanirane obaveze za svoje okruženje: podela poslova, emocionalna podrška, mentalna…)
Dragana Minić Stefanović: Samo prvih nedelju dana. Vrlo brzo je sve bilo na nama dvoma. Moje je bilo da umem na vreme da prepoznam i javim koje su sve bebine i moje potrebe, a suprugovo da to obezbedi i donese kući. Spontano je pao dogovor da će i kupanje bebe, kasnije beba, biti njegov zadatak… tako je do danas, dečake mama kupa samo kada tata nije kod kuće, kada me obavezno pitaju “mama, je l’ ti znaš da nas kupaš?” J
Do emocionalne i mentalne podrške nisam dolazila lako. Mnogo toga je isteklo kroz postporođajne suze za koje su mi javili da su ok. Tek nakon što je mlađi napunio 9 meseci počela sam da nalazim konkretne načine da sebi pomognem – od fitnesa za porodilje, preko NLP edukacije i REIKI tretmana.
Mamacom&ja: Šta Vas je najviše iznenadilo u postpartumu?
Dragana Minić Stefanović: Mahom sam svime bila iznenađena, ali me je najviše morila misao nove odgovornosti koja se više nije odnosila samo na mene. Imala sam osećaj da mi iznad glave blinka neonski znak ODGOVORNA i često se plašila da ću nekim svojim postupkom da ugrozim bebu, bilo da je to ‘nisi je adekvatno obukla’ ili ‘možda je nisi dovoljno nahranila’. Takođe se nisam dopadala sebi fizički. Usled velikog umora, pa i dojenja koje je takođe vrlo iscrpljujuće, ja sam gubila kontrolu kad i šta jedem. Nedostatak sna sam kompenzovala hranom. Kasnije je sve to povuklo jednu opštu utrnulost za svaku ličnu želju i potrebu. Nisam stigla da se oporavim od svega toga kada me je zadesila nova trudnoća i nova beba. Plakala sam, često i ne znajući zašto, ali tek sad vidim da te suze jesu ok i da su u mom slučaju bile isceliteljske.
Mamacom&ja: Kada biste mogli sa ove distance da posavetujete sebe kao trudnicu i porodilju, šta biste rekli?
Dragana Minić Stefanović: “Snaći ćeš se!”, možda i “veruj sebi više!”… Bila sam hrabra i nimalo njanjava, ali često nisam verovala sebi da ću se oporaviti i da ću povratiti samopouzdanje koje je u prvim godinama materinstva iščezlo.
Mamacom&ja: Kada ste se vraćali sebi nakon porođaja?
Dragana Minić Stefanović: Mnogo kasnije… Nakon prvog porođaja nije bilo ni vremena, posle deset meseci ja sam ponovo bila trudna. Ideja da ću pregoreti ako ništa ne preduzmem javila se tek nakon što je mlađi sin napunio 9 meseci. Sećam se da sam ih ostavila baki na sat vremena i da sam otišla da lunjam po kraju bez cilja. Malo sam plakala u toj šetnji, a onda sam skrenula u prvu teretanu i rekla “imam dve bebe kod kuće, ali želim da vežbam!”. Tad su me uputili na fitnes za porodilje, a ja javila svekrvi da će dolaziti 2 do 3 puta nedeljno na dva sata da ih čuva, dok ja vežbam. To je trenutak kada je počelo lagano da sviće.
Mamacom&ja: Na kakve nove životne promene i nove odluke Vas je majčinstvo navelo?
Dragana Minić Stefanović: Na svakakve. Dragana sad i Dragana pre dece nisu dve iste osobe. Ova sada redovno trenira, bira i proizvodi svoju hranu, ima preduzetnički duh o kom nije ni sanjala, ali deca su promenila sve! Dečaci sada imaju 8 i 6 godina i ja se sebi više dopadam sada, više od sebe pre njihovog rođenja i par godina nakon. Činjenica da sam njihova mama sada mi takođe daje posebnu snagu.
Mamacom&ja: Šta Vam najteže pada u majčinstvu?
Dragana Minić Stefanović: Njihovo vaspitavanje. Nikada nisam sigurna da li radim pravu stvar i stalno se pitam grešim li i koliko? Vreme ne nedostaje, jer sve vreme uglavnom provodimo zajedno sem kada su u školi ili vrtiću, mada i tad volim da nađem “valjan” razlog da ih izvučem i opravdam odsustvo. To smo radili kada smo kod kuće recimo imali naš domaći grašak iz bašte za ručak ili kada smo imali idealan dan za setvu krompira
Mamacom&ja: Šta Vas odmara i puni baterije?
Dragana Minić Stefanović: Moje rano ustajanje i jutarnja rutina. Već tri godine se budim u 5h kada u miru i tišini popijem toplu kafu, čitam knjigu, uradim reiki tretman sebi, prošetam psa. Vežbanje me takođe održava u mentalnom balansu, zatim moja bašta i naravno moje usputno i svakodnevno pisanje Bababloga storija.
Mamacom&ja: Šta Vas izbacuje iz takta?
Dragana Minić Stefanović: Velika buka. To je možda jedina stvar na koju se nikako nisam navikla od kada imam decu. Deca su vrlo razdragana i bučna i mislim da će svi da me pamte po rečenici “Aman bre tiše malo!” To je i razlog više da ne odustajem od svog ranog buđenja kada svi spavaju, a ja imam dozu tišine dovoljne da organizujem misli i dan.
Mamacom&ja: Na koji način Vas je majčinstvo učinolo boljom verzijom sebe?
Dragana Minić Stefanović: Majčinstvo mi je zadavalo mentalne udarce i prepreke koje su me gonile da tražim rešenja. Dobro je da sam umela sebi, a kasnije i drugima da opišem šta mi se u ulozi novopečene majke nije dopadalo i da budem otvorena da čujem predloge kako da se povratim i oporavim. Na predlog mojih bliskih ljudi krenula sam i putevima ličnog rasta i razvoja i tako završila i NLP master edukaciju. Paralelno se zanimala i za reiki, meditaciju, fitness, baštovanstvo, preduzetništvo…
Dobro je majčinstvo. Pokreće. Uz njega se raste, razvija i zaista postaje bolji, ako tako odlučimo!
